Švedska bez milosti prema bankama

0

Stokholm — Švedski ministar finansija Anders Borg izjavio je da neće popustiti pod pritiscima banaka i Evropske unije da harmonizuje bankarske standarde.

Borg insistira da nivo obaveznog kapitala u najvećoj nordijskoj privredi mora da bude viši u odnosu na ostatak Unije.

Nastavićemo da radimo na strožim propisima o kapitalu. Nećemo da rizikujemo kada je u pitanju švedska ekonomija, imamo veliki bankarski sektor i veoma zadužena domaćinstva, pa moramo da igramo na sigurno„, rekao je Borg, a prenela agencija Blumberg.

Neke od najvećih švedskih banaka navode da vladin stav ugrožava njihovu sposobnost da odobravaju kredite. Bez harmonizovanih pravila o kapitalu, banke će biti manje konkurentne, više puta je upozorio izvršni direktor banke Nordea Kristijan Klausen, koji je takođe predsednik Evropske bankarske federacije.

Ipak, Borgov čvrst stav nagradila su finansijska tržišta, na kojima su troškovi zaduživanja švedskih banaka među najnižima u Evropi.

Četiri najveće švedske banke će ove godine morati da imaju nivo osnovnog (visokokvalitetnog) kapitala (Tier 1) od najmanje deset odsto u odnosu na ukupnu aktivu, dok će taj nivo do 2015. porasti na čak 12 odsto, u odnosu na standard Bazel III, koji propisuje sedam odsto do 2019. i devet odsto za neke evropske banke.

Najveće švedske banke ispunjavaju i premašuju nivo obaveznog kapitala, pa Nordea ima Tier 1 od 13,2 odsto, a Svedbank AB 17,3 odsto, SEB AB 15,3 odsto.

Ministar za finansijska tržišta Peter Norman, zadužen za oblast banaka, smatra da harmonizacija propisa o kapitalu nema smisla jer svaka zemlja ima svoje finansijske rizike sa kojima treba da se nosi.

Koncentracija banaka širom Evrope je veoma različita. Nije razumno da švedski poreski obveznici budu izloženi višim rizicima tokom finansijske krize nego drugi poreski obveznici u Evropi„, rekao je Norman.

Švedska vlada podržala je pozive Britanije da se svakoj članici EU dozvoli sloboda da određuje svoja pravila o kapitalu. Švedska bankarska industrija ima sredstva čija je ukupna vrednost četiri puta veća u odnosu na ekonomiju, koja vredi 500 milijardi dolara.

Vlade evrozone su od 2008. u bankarski sektor upumpale 1,7 biliona evra, budući da su sudbine država zavisile od njihovih finansijskih industrija. Da bi se izbegli takvi troškovi, neki od najuticajnijih švedskih ekonomista predlagali su propise koji bi od banaka zahtevali Tier 1 od čak 20 odsto.

Izvor: b92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.