Tajkunski dugovi tresu Srbiju

0

Beograd — Sudbina srpske ekonomije u rukama je najvećih dužnika koje su ujedno i najveće kompanije u Srbijii, piše NIN.

Te kompanije su u ovu godinu ušle sa neizmirenim obavezama od 1,3 milijarde evra i to samo prema domaćim bankama, piše u najnovijem broju NIN-a.

Viktorija grupa, akcionarsko društvo čiji je suvlasnik, uz Miliju Babovića i Zorana Mitrovića, i EBRD, procenjuje se da domaćim bankama duguje 27,89 milijardi dinara (245 miliona evra), što ih stavlja na prvo mesto ove crne liste.

MK grupa Miodraga Kostića nalazi se na drugom mestu NIN-ove liste „top deset dužnika“ sa dugom od 22,40 milijardi dinara (200 miliona evra), a zatim sledi Bogićevićev Farmakom koncern sa obavezama koje su poslednjeg dana prošle godine bile oko 18,97 milijardi dinara (170 miliona evra).

Javna preduzeća Elektro privreda Srbije (EPS) i Galenika duguju domaćima bankama 16,22, odnosno 15,91 milijardi dinara.

Šesti dužnik je Rudnap grupa Vojina Lazarevića, koja duguje domaćim kreditorima 15,02 milijardi dinara, dok dug Verano grupe Radomira Živanovića, iznosi 12,28 milijardi dinara.

Listu „top deset najvećih dužnika“ kompletiraju Invej Predraga Rankovića Peconija, mada se on formalno ne vodi kao vlasnik, sa obavezama prema domaćim bankama od 9,96 milijardi dinara, šabačko preduzeće Inter-kop koje duguje 5,85 milijardi dinara i Farlej investors, čiji je dug dostigao 3,85 milijardi dinara.

Prema analizi NIN-a, ukupni dug velikih dužnika bio bi još veći kada bi se listi pridružila i dva javna preduzeća – Srbijagas i Telekom Srbija.

Ceo korporativni sektor dužan je domaćim bankama manje od deset milijardi evra i to znači, ako država ne pomogne nekim od najvećih domaćih kompanija poput Farmakoma ili Inveja, njihovi dugovi mogli bi potopiti ceo bankarski sektor Srbije, tvrdi za NIN jedan od najvećih domaćih privrednika čije ime nedeljnik ne navodi.

Upitan zbog čega bi država novcem poreskih obveznika, iz praznog budžeta pomogla privatnom sektoru, isti izvor odgovara:

„Iz istog razloga iz koga su Japan, Amerika ili EU spasavali posrnule privredne gigante i banke, bez obzira na to što je u pitanju privatni, a ne državni kapital“.

Izvor: NIN

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.