Živa uzrokuje autizam?
VAŠINGTON (FoNet) - Više od milion ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama boluje od autizma, a jedan od mogućih izazivača ovog neurološkog oboljenja mogli bi biti lekovi i vakcine koje sadrže živu.
"Za mene uopšte nema dileme da je, posle četvorogodišnjih rasprava u Kongresu, živa u vakcinama glavni uzročnik prave epidemije autizma u ovoj zemlji", uveren je Den Barton, kongresmen iz Indijane.
Roditelji dece s doživotnim poremećajem mentalnog razvoja, koji otežava komuniciranje i socijalnu interakciju, često održavaju proteste u Vašingtonu, a među njima redovno je i Barton.
Na konferenciji za novinare, s ovakvim zaključkom nije se složila lekarka Džuli Gerberding iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
"Za roditelje koji razmišljaju o vakcinaciji svoje dece, najveći deo današnjih dokaza ne ukazuje da je supstanca timerasol u vakcinama opasna", tvrdi ona.
Timerasol je sastojak na bazi žive koji je donedavno korišćen kao konzervans u brojnim dečijim vakcinama u SAD. On i dalje može da se nađe u nekim lekovima kao što su sprejovi za grlo i kapi za oči.
Lekar Alen Klark, međutim, podseća: "U Kini danas ima milion i po autistične dece. Kina nije znala za autizam dok nije počela da koristi naše vakcine."
Mnogi u svetu medicine ne misle da timerasol izaziva autizam i ističu da se stopa oboljevanja nije smanjila, bez obzira što se on više ne stavlja u većinu američkih vakcina. Protivnici, međutim ukazuju da je za takvo zaključivanje prerano.
Pojedini naučnici iz Kalifornije veruju da je rešenje zagonetke autizma u ljudskom telu. Plod najnovije tehnologije je uređaj pod imenom "genetski čip" kojim je analiziran genetski kod gotovo 1.500 porodica sa autističnom decom.
"Uređaj spaja principe poluprovodnika i biotehnologije.
Omogućava nam da sagledamo ogromnu složenost ljudskog genoma na jednom čipu", kaže Stiv Fodor, osnivač Afimetriksa, jednog od pedesetak istraživačkih centara u svetu u kojima se traga za genetskom vezom.
Drugi takav centar je laboratorija Velkam senter u Oksfordu u Engleskoj, gde se takođe koristi "genetski čip" za analizu DNK.
"Sam čip je mala staklena pločica na koju su u molekularnoj razmeri ugrađeni mali spletovi DNK. Kada genomski DNK nanesemo na pločicu i kada on čvrsto prione na nju, u stanju smo da saznamo promene u DNK koji smo naneli na pločicu", objašnjava Gabrijel Barnbi iz Oksforda.
Naučnici se nadaju da će uz pomoć "genetskog čipa" moći da otkriju zajedničku nit koja bi mogla da objasni uzrok autizma i možda reši ovu tragičnu zagonetku.
( 27. maj 2009.)