Zagreb: Predstavljen projekt kontejnerskog prevoza Rijeka-Beograd
Projekt je subvencionisan iz evropskog programa Marko Polo II (Marco), vrednost subvencije iznosi 1,048 miliona evra, a provodi ga kompanija Agit d.o.o., u saradnji s kontejnerskim terminalima AGCT d.d. iz Rijeke i Baltic Container Terminal (BCT) iz Poljske.
"Težište ovog projekta je prebacivanje tereta s drumskog na železnički saobraćaj", rekao je ministar pomorstva, saobraćaja i infrastrukture Siniša Hajdaš Dončić.
On je istakao da su među ciljevima i skraćivanje putnih pravaca i vremena puta roba, obnova infrastrukture, podsticanje luka da koriste sredstva iz evropskih fondova, jačanje intermodalnog transporta, kao i dizanje kapaciteta riječke luke.
Zlatko Martić, direktor kompanije Agit d.o.o. (Agencija za integralni transport) u vlasništvu HŽ Cargo, dela Hrvatskih železnica zaduženih za teretni saobraćaj, ukazao na na podsticanje vlasnika roba da ih prevoze železnicom kao jeftinijim i ekološki prihvatljivijim načinom.
Boris Babić, šef projekta "Go rail - Go green", podsetio je da se prevoz kontejnerima iz riječke luke za Beograd odvija od 2006, a da je provođenje projekta počelo od početka ove godine.
Podsetio je da se iako se prevozom železnicom na 1.000 troši 2,7 puta manje energije nego drumskim prevozom i izbegava emitovanje stakleničkih gasova, samo ugljeničnog dioksida za 27 tona, čak 78 odsto tereta iz luke Rijeka prevozi kamionima.
Najavio je da će prevoz trajati 20 časova uz 30 odsto nižu cenu, dodavši da bi po projektu ove i naredne godine mesečno trebalo saobraćati 17 vozova, a 2015. 23 voza.
"U ovom momentu imamo dva kontejnerska voza za Beograd sedmično, a cilj nam je da voz kreće svaki dan u sedmici", rekao je za Tanjug komenrijalni direktor AGCT Žarko Acinger, ističući da su vozovi dućine 500 metara i nose po 70-ak TEU (twenty-foot equivalent unit) robe.
Osim što je ekološki najprihvatljiviji, prednosti železničkog prevoza su smanjenje zadržavanja na graničnim prelazima, manja oštećenja drumske infrastrukture, izbegavanje uskih grla u velikim gradovima i rasterećenju drumske infrastrukture tokom turističke sezone.
Projekt je korisnim i za srpsku privredu u izjavi za Tanjug ocenio i direktor predstavništva Privredne komore u Zagrebu Drenislav Žekić.
"Srpska privreda imaće korist jer će se intenzivirati direktna veza između izvoza i uvoza robe preko luke Rijeka. Ono što je još važnije, to će podstaći rekonstrukciju same pruge od Rijeke prema Zagrebu pa dalje prema Budimpešti i Beogradu jer se očekuje da se ubrza taj promet koji je sada sporiji nego ranije", rekao je.
"Na ovom primeru vidimo da EU podstiče i subvencioniše regionalne projekte. Srbija sada ima mogućnost da aplicira na te projekte bez obzira na status u EU i to otvara šansu da dođu kvalitetna sredstva za rešavanje infrastrukture", rekao je Žekić.
On očekuje i širenje poslovne saradnje Hrvatske i Srbije jer se osim drumskog uključuje i železnički segment koji je ekološki prihvatljiviji, s tima da bi se u budućnosti rešavalo i pitanje učešća rečnog saobraćaja.
"Kako Hrvatska koristi Rijeku i Ploče kao izlaz na morski promet, a Srbija ima ogroman potencijal Dunava. Osposobljavanje Vukovara i nekih drugih luka, kao i osposobljavanje delova Save doprineće transportnom uključivanju u prekograničnu saradnju", rekao je Žekić.
Izvor: Tanjug