Seks, droga i rokenrol
Nego, da mi za početak porazgovaramo malo o drogama. Šta to država toliko ima protiv droge? Bez pokušaja da budem duhovit, ali mišljenja sam da je za državu kao takvu i njen narod, na duge staze, od droge pogubnije recimo to što bez ikakve kazne dozvoljava Željku Mitroviću, Aleksandru Tijaniću, Radošu Bajiću i Saši Popoviću da ubrizgavaju u mozgove sedam miliona ljudi svoju prostačku, niskointelektualnu, bespoentnu, zaglupljujuću, agresivno retardiranu programsku šemu, čime spuštaju prosečan IQ nacije. Takođe su svojom “hleba i igara” politikom zaduženi za masovnu kontrolu u ime vlasti bilo kakvog pokušaja pobune protiv državne politike koja je običnog čoveka dovela tri metra ispod dna i nastavlja da ga ukopava još dublje. Eto, recimo, ja znam mnoge ljude koji koriste razne neke droge i viđao sam ih često prilično drogirane i moram vam priznati da su mi izgledali daleko prisebnije, normalnije i kulturnije nego deca i odrasli koji na ulici ili u prevozu pričaju i ozbiljno diskutuju o tome kako je Ava prdnula ili Soraja skidala gaće pred svima, o tome kako iznajmljuju separe za Dinčin i Ćanin nastup u kafani „Volan“ na Ibarskoj magistrali ili ne daj Bože kako je Radašin napokon potrefio sve akcente u rečenici koju je izgovorio.
Da li su droge loše za zdravlje? -Jesu.
Baš sve do jedne? -Da.
Čak i trava? -Jeste.
Doduše, ne znam da li ste ispratili život u poslednjih nekoliko godina, ali izgleda da je svaka druga stvar koju jedemo i pijemo kancerogena. Tako da je verovatnoća veća da će vas ubiti čaša mleka, pašteta i onaj lebac u celofanu što je toliko napunjen aditivima da traje dvajes dana da se ne ubajati, nego heroin na primer. Dobro, sad ja malo preterujem, ali kapirate poentu.
Prolongirana upotreba marihuane je dokazana da utiče na mentalne sposobnosti uživalaca, čini ih „sporijim“, dezorijentisanim i generalno dosta srećnijim u životu. Sa druge strane, nikada nisam čuo da je neko imao bilo kakve štetne posledice od upotrebe alkohola, da je neko umro od bolesti izazvanih alkoholom, rasturio porodicu, pijan ubio ili povredio nekoga ili izazvao saobraćajku u kojoj su poginuli ljudi. Ali dobro, zato je barem alkohol ilegalan.
Kako nije? Ne razumem.
Iskreno, ne vidim kako neko može da razume kriterijum po kome su marihuana, skank, ekseri, spid, kokain, LSD, MDMA i td. ilegalni a alkohol je legalan. Ako pričamo o zdravstvenim posledicama po pojedinca, naciju i socijalnim problemima koje upotreba alkohola i upotreba droge izaziva, rezultati su, čak i ako uračunamo heroinske zavisnike, u najmanju ruku izjednačeni.
Pitanje koje se postavlja je – zašto je to tako? Ne mogu da kažem da znam, ali imam osnovnu pretpostavku o tome. Nekome negde je jednostavno isplativije da droga bude ilegalna, jer onda taj neko može da zarađuje više od nje, jer nema konkurenta ili ima manje konkurenata nego što bi imao da svako sme da proizvodi i prodaje njegov proizvod, i dok ima kome u državi da gurne procenat u džep da ga ne dira sve je ok i svi srećni i zadovoljni. Kakav dobar poslovni plan.
Drugo pitanje koje se postavlja je – šta bi se promenilo u društvu kada bi legalizovali drogu? U stručnom istraživanju koje sam sproveo ja sam (i kada kažem stručno istraživanje, mislim na to da sam seo i dobro razmislio o tome cca desetak minuta) pažljivom analizom podataka utvrđeno je da bi do drastičnih promena došlo apsolutno nigde i da bi sve ostalo kako jeste. Vidite, čudna stvar u vezi sa drogom, cigaretama, alkoholom, kockanjem, i drugim porocima je ta što za odrasle ljude (kojima su dostupni i legalni) predstavljaju stvar izbora. Moj otac ne puši, popije jedno piće u mesec dana, nikada u životu se nije kockao i ne drogira se. A uvek imamo cigarete u kući, barem 20 litara rakije iz svih krajeva bivše SFRJ (znate one u flašama od koka kole na kojima piše uvek poreklo, godina i majstor tipa ŠLJIVOVICA MIĆO, GLAMOČ, 2011.) i barem 20 slot klubova i kladionica na 300 metara od kuće. Ono što zavarava ljude je činjenica da bi droga bila dostupnija kada bi je legalizovali nego što je sada. Nadam se da shvatate koliko je to sranje i da je sada droga toliko dostupna da svako sa mobilnim telefonom i više od 3 poznanika može da je završi u svako doba za manje od sat vremena. Napisao bih vam cenovnik ovde, ali nema potrebe jer ga je neko napisao na zidu one škole u Čačku pre godinu dana, tako da kapiram da ga svi znaju sada. Naravno, ovo je samo moje razmišljanje na tu temu i nikako ne predstavlja neku objektivnu činjenicu koju ja znam ili u koju sam upućen, niti poznajem ikoga ko se ovim stvarima bavi.. Svi moralisti i veliki protivnici droga koji se za slavu napiju pa prebiju ženu zato što im je promenila radio-stanicu u kolima dok su se trešteni vraćali kući i hteli da slušaju Jandrino Jato jer im pomaže da se skoncentrišu, neka popuše džoint i uzmu taksi sledeći put, jer život je jedan i stvarno je glupo da ga trošite na Jandrino Jato.
Niko se ne kocka, ne puši i ne pije zbog toga što mu je dostupno nego zbog toga što želi da se kocka, da puši i da pije. I kada biste mu ograničili pristup bilo čemu od ovoga, našao bi se neki pametan biznismen/tajkun (mislim, to se tako zove kod nas, u svetu se to zove kriminalac) koji bi mu taj pristup omogućio, po, naravno, nešto višoj ceni od regularne. Ako želite da naučite više o ovom fenomenu i da se usput dobro zabavite, predlažem seriju „Boardwalk Empire“ u kojoj se radi o SAD u vreme prohibicije i kriminalnih klanova koji su vladali u to vreme. Isto tako, niko se ne drogira zato što mu je neko tutnuo drogu u ruke i rekao „NA, EVO TI!“ nego zbog toga što jednostavno želi. Ispade u tom slučaju da je to zločin bez žrtve – jer ako postoji neko ko želi da proda drogu, na primer nikotin, i neko ko želi da je kupi i upotrebi na sebi, bez da ugrožava time ikog drugog, ne vidim pod kojim izgovorom to neko može da mu zabrani. Odrasli ljudi bi trebalo da budu slobodni da donose odluke koje se tiču isključivo njih samih, bez da se iko meša u to. Za sve vas koji ćete da se pozivate na zdravstvenu i socijalnu ulogu droge, vratite se na početak teksta i pročitajte o alkoholu ili se setite svog pijanog ujaka/strica/teče koji je tukao vašu braću/sestre jer nije mogao da nađe papuču koju je pijan to veče izgubio kad je išao da sere iza kuće, na primer.
Da sumiramo:
Pozitivne strane legalizacije droge, sistem organizacije i moralne nedoumice: Država bi direktno ili putem inspekcijske i zakonske regulative nad privatnim licima mogla da apsolutno kontroliše proizvodnju, preradu i distribuciju svih vrsta droge. To bi joj donelo mogućnost da otvori nova radna mesta, ojača industrijsku proizvodnju i skuplja porez od proizvodnje i prodaje droge. Mogla bi direktno da utiče na kvalitet proizvodnje, što bi rezultiralo kvalitetnijim i (evo životne ironije) zdravijim proizvodima. Preko krajnjih prodavaca bi mogla da kontroliše i one koji drogu kupuju te da istu učini manje ili teže dostupnom maloletnicima koje treba sačuvati barem do onog trenutka dok ne budu dovoljno odrasli da sami mogu da donesu informisanu odluku o tome da li žele da probaju drogu ili ne. Dok bi marihuana trebalo da bude u slobodnom prometu za sve starosti iznad 18 godina, sve ostale „teže“ droge bi mogle da budu pod takozvanim režimom „kontrolisanog tržišta“ što znači da bi se prodavale uz obaveznu registraciju i identifikaciju (ličnu kartu) kao i druge legalne droge (zovemo ih još i „lekovi“). Evo, vi koji se ne drogirate i veliki ste protivnici legalizacije droga, iskreno – kada bi vam sutra ta droga bila na dohvat ruke dostupna, da li biste je probali? Onako, iskreno, kada se zagledate u sebe, verujem da ne možete dati potvrdan odgovor. Kao što rekoh, to je stvar izbora, a ne stvar dostupnosti, te stvar njene legalizacije nije nešto što bi promenilo trenutnu situaciju. Od drugih blagotvornih efekata imamo i taj što bismo rasteretili našu policiju i bezbednosne službe jednog velikog zadatka da rade na otkrivanju i suzbijanju ilegalne proizvodnje i trgovine narkoticima, te bismo im omogućili da rasterećenije rade svoj posao i štite nas od onih stvari od kojih zapravo želimo da nas zaštite i od kojih nam je zapravo potrebno da nas štite, a ne da nas štite od nas samih i naših poroka kojima NE UGROŽAVAMO DRUGE.
Da razjasnimo i da upravljanje motornim vozilom ili kretanje ulicom pod uticajem teške narkoze nikako ne opravdavam niti mislim da bi do toga smelo da dođe ikada. Doduše, to se danas toliko često dešava i vidi na svakom koraku, da ja imam uticaj da je droga ne samo legalna, nego i besplatna. To isto važi i za alkohol, ali se, sva sreća, to ne dešava pod uticajem alkohola. Oh, snap! A što se tiče najvažnijeg i najdelikatnijeg pitanja koje će oni „najmoralniji među nama“ odmah postaviti, a to je zaštita dece od droge – NJUZ FLEŠ, MAJMUNI – DECA VAM SE VEĆ UVELIKO DROGIRAJU. Da, doktore, čak i Vaše dete. Da, gospodine policajče, vaša ćerka zajedno sa svojim drugom čija je mama profesorka na fakultetu. Jeste, čak i Vaše dete, gospođo, iako vi generalno nemate para za leba.I to što se drogiraju nema nikakve veze sa time da li im je droga dostupna ili ne, jer im navodno nije dostupna i ilegalna je i niko im je nije nagurao u ruke ili u usta, već ima veze sa time što ste vi neodgovorni imbecili koji su spremni da se u životu bave više svime nego svojom sopstvenom decom, pa onda kad nastane sranje imate potrebu da krivite sve druge zbog činjenice što niste dovoljno obraćali pažnju na njih. Pa moja majka i dan danas kad me pogleda, a ne pre 10-15 godina zna kad mi fali dlaka sa glave, a ne što vam deca idu mrtva pijana i drogirana sa 12-13-14-15 godina pa vi posle krivite društvo, školu, policiju, dilera i ne znam ni ja koga. Što kaže Hugo Viving u „V for Vendeta“: Ako ćete da tražite krivca, treba samo da pogledate u ogledalo.
Negativne strane legalizacije droge:
Da sumiramo već sumirano: Postoje razni čudni ljudi na svetu. Neki vole da skaču sa visokih stena u vodu, da se penju po planinama bez opreme, da se kupaju sa ajkulama i piranama, stavljaju glavu aligatorima u usta, love nilske konje, jedu fekalije i piju urin drugih ljudi, praktikuju autoerotičnu asfiksijaciju, igraju ruski rulet, slušaju Jelenu Karleušu i gledaju Selo gori a baba se češlja i još mnoge druge grozote. Sve su to odvratne i potencijalno životno opasne stvari, ali ih niko ne sprečava u tome jer se tiču njih samih i predstavljaju njihov izbor. Stvar uživanja u drogama odnosno drogiranja, narkomanije – zovite je kako god hoćete, takođe bi trebalo da bude nešto što predstavlja slobodan izbor svakog odraslog pojedinca i država bi trebalo da vidi kako da iz toga izvuče najveću korist i ustanovi najveću količinu kontrole za sebe. Jer očigledno je da nije u stanju (ili ne želi) da spreči, niti najmanje, proizvodnju, prodaju i korišćenje droge, zbog toga što borba protiv životnih realnosti obično nije plodonosna. Draga državo – uzmi stvar u svoje ruke, kontroliši šta možeš, uzmi sve pare koje možeš a koje su ti preko potrebne i u tom procesu uradi nešto dobro i za sebe i za svoje građane. Krajnje je vreme.
I, naravno, zabrana prodaje svih opojnih i drugih droga u periodu između 22:00 i 06:00, jer mislimo na zdravlje nacije.
S puno ljubavi, tvoj Cvija