Strana piletina puna hormona
Potrošače najviše plaši to što klaničari za proizvodnju prerađevina koriste meso iz Brazila i Argentine i drugih zemalja, koje preko Kosova i Crne Gore stiže zamrznuto, pišu Večernje novosti.
Preko administrativne linije sa Kosovom prelaze tovari mesa, koje završava ne samo u radnjama gradova u blizini administrativne granice, već i u drugim delovima zemlje.
Ilegalno stižu mahom pileći bataci proizvedeni u Americi. Osim što su prepuni hormona, koji su u Evropi zabranjeni, a SAD ih legalno koristi u proizvodnji, sumnjiva je i bakteriološka ispravnost ovih namirnica pošto se isporuke na putu do kupaca više puta odmrzavaju.
Piletina iz Južne Amerike stiže i preko crnogorskih luka, bez bilo kakvih carinskih deklaracija. Na jugu Srbije, ovo meso dominira i prodaje se uglavnom u manjim privatnim prodavnicama.
U Privrednoj komori Srbije kažu da su, prema zvaničnim podacima, kontrola kvaliteta i bezbednosti mesa na našem tržištu dobri, ali da u praksi to baš i nije uvek tako.
“Ne možemo nedokumentovano da tvrdimo da je meso iz uvoza loše. I odmrznuto meso može da ide i u prodaju, ali to mora da bude deklarisano, kako bi potrošači imali informaciju o tome šta kupuju. Za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 4.600 tona svinjskog mesa, gotovo duplo više nego prošle godine, kada je granicu prešlo 2.600 tona mesa mahom za preradu”, napominje Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije.
U 2012. godini u Srbiji je proizvedeno 9.796 tona svežeg goveđeg i telećeg mesa, 35.956 tona svežeg svinjskog mesa, 237 tona jagnjećeg i ovčijeg, kao i 33.957 tona piletine. Proizvedeno je i 55.094 tona kobasičarskih proizvoda, 22.883 tone trajnih mesnih konzervi i 3.078 tona polutrajnih mesnih konzervi.
Budimović, kao i mnogi agroekonomisti, smatra da je srpsko stočarstvo na izdisaju, a s njima se slažu i stočari. Milenko Babić iz Kuzmina ističe da je cena tovljenika od 195 do 205 dinara za kilogram izuzetno niska i da ne pokriva troškove uzgoja svinje.
“Meso se uvozi, jer su cene u inostranstvu znatno niže, pošto je očigledno da njihove države podstiču stočarstvo i još im daju pomoć da bi mogli da izvoze. Ovih dana ne dolaze u selo da otkupljuju stoku, tako da je sigurno da su opet pojačali uvoz. Gajili smo po 35 krmača i prodavali po 600 svinja godišnje. Smanjili smo za 60 odsto i sada imamo samo 10 krmača. Ne smem da razmišljam o paritetu i koliko nam se u stvari ništa ne isplati. Ako rodi kukuruz, padnu cene, ako ima više svinja, meso gubi vrednost. Izgubio sam volju da se bavim svinjarstvom”, smatra Babić.
Izvor: novimagazin