Obezbeđenje paravan za dilere i naoružane bande

Takvo poslovanje dovelo je i do crne statistike: za sedam meseci ove godine na beogradskim splavovima, kafanama i kafićima povređene su 223 osobe. U obračunima u beogradskim lokalima ubijeni su Tamara Radulović, Milica Vojvodić i Fedor Frimerman.

„Samo ove godine bila su 53 incidenta u ugostiteljskim objektima zbog kojih je podneto 300 krivičnih prijava protiv 350 osoba. U rešavanju sukoba povređena su i šestorica policajaca'', kaže Dragan Lazarević, šef odseka za krvne delikte beogradske policije.

Vlasnici lokala često za obezbeđivanje angažuju i policajce van radnog vremena. Oni sede u lokalima kao gosti, ali reaguju sa službenim oružjem u incidentnim slučajevima. Za noć obezbeđenja dobijaju oko 50 evra. Policija je tako pronalazila u obezbeđenju sumnjivih lokala kolege koje su zvanično bile na bolovanju.

Interesantno je da su od ukupnog brojan incidenata samo sedam slučajeva pojavili pripadnici obezbeđenja beogradskih klubova.

„Mali broj poziva je jer obezbeđenje često reaguje samo i ne traži pomoć policije. A njihova dužnost je da u slučaju incidenata pozovu policiju, koja jedina ima pravo da reaguje u takvim slučajevima. Umesto toga, oni goste udalje iz lokala i pretuku ih, a slučaj ostane neprijavljen'', upozorava Lazarević.

Pripadnici obezbeđenja lokala policiju uglavnom zovu kada su oni „oštećena strana”.

„Često dolazi do sukoba na ulazu lokala, kada obezbeđenje odbije da unutra pusti nekog gosta, a on se zatim vrati do automobila, uzme pištolj i ponovo pokuša da uđe'', objašnjava Lazarević.

Oružje, međutim, nije samo u rukama incidentnih gostiju, već sakriveno u šanku u skoro svakom lokalu, a koriste ga momci iz obezbeđenja, kojima su za posao jedina kvalifikacija mišići i pripadnost kriminalnim ili navijačkim grupama koje upravo na splavovima i drže kontrolu nad narko-tržištem. Koliko se droge tu proda, nije poznato, ali policija sumnja da se trguje velikim količinama. Zato i dolazi do borbe za tržište i sukoba između suparničkih grupa.

Najveća kočnica za regulisanja rada ugostiteljskih objekata je nedonošenje zakona o privatnom obezbeđenju, koji je u proceduri već pet godina.

„Zakon bi regulisao ko može da radi kao obezbeđenje, i u tom poslu više ne bi mogli da budu momci sa kriminalnim dosijeima. Regulisan bi bio i način nošenja oružja. Prednost bi bio i obavezan video-nadzor, jer bi tada i gosti i obezbeđenje bili oprezniji'', kaže Dragan Lazarević.

Prema saznanjima „Blica“, tako su unosni posao obezbeđivanja pojedinih splavova nedavno od suprotnog tabora preuzeli navijači Partizana, koji zasad uspešno čuvaju osvojenu teritoriju. Osim za nelegalne poslove, ovi „zaposleni huligani”, kako ih naziva kriminolog Zlatko Nikolić, svoju poziciju zloupotrebljavaju i za maltretiranje gostiju, o čemu svedoče brojni posetioci beogradskih splavova.

Za funkcionisanje ovog kriminalnog mehanizma, Nikolić okrivljuje i vlasnike i menadžere lokala.

„Vlasnici splavova su na prljav način došli do tih lokacija, jer privatizacija javnog resursa nije dozvoljena, a priobalje Save je njihovo. To znači da je samo postavljanje splavova posledica korupcije, pa ne čudi ni njihova podložnost ucenama. Pre bih rekao da su navijači eksploatisana strana, dok pravi krivci, kao i na fudbalskim utakmicama, sede u VIP ložama'', kaže Nikolić.

Izvor: Blic