Mesečno za hranu damo 40.000 dinara

Zvanični podaci pokazuju da tročlano domaćinstvo u Srbiji na hranu i bezalkoholna pića potroši 26.847 dinara, ili 41,2 odsto mesečnih primanja, ali je računica “Blica” pokazala da nam je potrebno bar 12.000 dinara više.

To znači da prosečan građanin svakog meseca za hranu ima na raspolaganju 8.900 dinara. Kada se ova suma podeli na 30 dana, ispada da dnevno na hranu izdvajamo samo 296 dinara, odnosno tričavih 98 dinara po obroku.

To znači da prosečan građanin dnevno može da pojede sedam grama junećeg, i po četrdesetak grama svinjskog i pilećeg mesa. Za doručak mu preostaje pola čaše jogurta, dva grama praške šunke, tri grama kačkavalja, pola jajeta i šest grama pavlake. Kečap i majonez trebalo bi koristiti u tragovima, jer nam “korpa“ za ceo mesec dozvoljava samo po kesicu.

Jednom mesečno građanin koji živi po potroščkoj korpi, može da se časti sa 150 grama bureka, a ukoliko odluči da se zasladi, na raspolaganju ima dva grama čokolade, jednu bombonu, pola keksa, ili dva grama meda, što je toliko koliko stane navrh kašičice.

Koliko je “korpa“ vitaminski siromašna, pokazuje podatak da među voćem i povrćem krompira ima količinski onoliko koliko ima ostalog povrća zajedno.

Ovi podaci pokazuju da sadržaj korpe ipak nije dovoljan za normalan život, pa se nameće pitanje da li je prosečna potrošačka korpa zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne troškove.

"Broj kalorija koje namirnice korpe nose je minimalan, dovoljan samo za pokrivanje osnovnih energetskih potreba, odnosno za - preživljavanje. I to za preživljavanje tročlane, a ne četvoročlane porodice. Na primer, za mesec dana troje ljudi može da kupi manje od jednog bureka, a u toku meseca porodica može da sebi da priušti dva pileta. Ono što je zabrinjavajuće je to što i takva minimalna košta više od 64.000 dinara, što je suma novca koju malo koja porodica može da odvoji", objašnjava Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije.

Potrošači zato, objašnjava Vida, sve više zanemaruju kvalitet u korist cene, kupuju samo najjeftinije i žive na parizerima i viršlama, čak i po cenu svog zdravlja.

"Imam dvojicu sinova koji za dva dana pojedu tih 200 grama šunke, koja bi trebalo da nam traje celog meseca i dnevno zajedno popiju skoro litar jogurta. Kada bi jedna porodica pokušala da živi samo od namirnica iz potrošačke korpe, ne bi izdržali ni pola meseca. Da ne pričam o ostalim troškovima. Kažu, na obrazovanje odlazi 400 dinara. Neka mi neko pokaže obdanište, školu, ili fakultet za koji je dovoljno 400 dinara mesečno", priča Milica Mićunović (55), iz Beograda.

Izvor: Blic