Uvoz na srpski način: Potrebni su nam prašina, perje i dlake
Na spisku su i proizvodi koji bi u Srbiji mogli da se proizvode, ali već dugo šibice, lampe, tegovi, veštačka kosa, cveće, školski pribor, naftalin, stižu iz inostranstva.
„Prošle godine uvezeno je 100 kilograma prašine i praha od dragog i poludragog kamenja“, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. „Treba nam čak 50.000 kilograma konoplje i više od 300 kilograma semena deteline. Uvozimo 1.000 kilograma korala i 400 kilograma bikove sperme. U inostranstvu smo za godinu dana kupili i čak 25.000 kilograma svinjske dlake.“
Luksuznu hranu uvozimo i kupujemo u tonama, kao da imamo švajcarske ili nemačke plate i kao da nam je tržište bar desetak puta „teže“. Podaci zvanične statistike tako govore da se u Srbiji pojede, u proseku, godišnje 800 tona smrznutih, sušenih i soljenih sipa, hobotnica i lignji. A, papiri sa carina pokazuju i da smo lane kupili i 16 tona jastoga, četiri tone rakova i 1.700 kilograma ostriga i sličnih skupih morskih poslastica.
Pored onoga što zaista ne možemo da nabavimo na našem tržištu, poput nafte, gasa, elektronike, raznih sirovina za hemijsku, prehrambenu, građevinsku industriju, uvozimo i mnogo toga čega imamo napretek. Uprkos tome što smo poljoprivredna zemlja, uvozimo na tone paradajza, paprike, boranije, pasulja, kupusa, pa čak i šljiva. Teško ko bi mogao da nađe valjan razlog zbog čega Srbija kao poljoprivredna zemlja, troši milione evra na uvoz voća i povrća.
„Ne postoji nikakva administrativna zabrana uvoza bilo čega, pa i onoga što se proizvodi u našoj zemlji“, kaže za „Novosti“ Saša Đogović, ekonomista. „U razvijenim tržišnim ekonomijama, uvoz je sasvim normalna stvar. Onaj ko nađe interes da nešto uveze, tu ga niko ne može sprečiti. A, na našoj državi je, kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima, da subvencijama, povoljnijim kreditiranjem pomogne domaćim proizvođačima, obezbedi uslove da budu konkurentniji na domaćem tržištu.“
Posebno što, dodaje Đogović, od 1. januara 2014. dolazi do liberalizacije uvoza većim delom, ali i dodatnog smanjivanja carinskih stopa za neke proizvode, pa će se proizvođači zaista naći na vetrometini. Upravo zato je potrebna jača podrška države, koja mora da napravi oštar rez u javnom sektoru i sredstva usmeri investiranju u agrar.
„Lišće, drveće, metle, četke, dlake, prašina, možda to kod nas ne nalazi interes da se pokrene takva proizvodnja, pa je onda lakše to uvesti, ali to nije tako veliki iznos da bi opteretio ovu privredu“, kaže Đogović. „Ulaganjem u informatiku, energetiku, agrar, podigao bi se izvoz i onda bi priča o uvozu nekih egzotičnih i običnih proizvoda bila više neki marketing i reklama, nego ozbiljnija tema.“
Ove godine za prvih sedam meseci uvezli smo razne robe iz sveta za 7,3 milijarde dolara. U tom periodu izdvojili smo 45,4 miliona dolara za uvoz raznih vrsta mesa i prerađevine, a isto vreme izvezli za 35 miliona dolara. Kod mlečnih proizvoda gotovo duplo je veći izvoz, ali i dalje dajemo oko 28 miliona dolara za razne mlečne proizvode.
Od početka ove godine dobra vest je da smo izvezli za 150 miliona dolara obuće, duplo više nego što smo je uvezli.
Izvor: Novosti