Vlada će ispuniti Jovankinu želju: Sa Titom u Kući cveća
"Postoje određeni formalni i tehnički problemi koje trenutno nastojimo da rešimo. Verujem da će odluka biti doneta najkasnije tokom sledeće nedelje", kaže Ljajić za “Blic”.
Formalni problemi oko Jovankine sahrane u Kući cveća su zakonski, s obzirom na to da je reč o objektu koji je deo Muzeja istorije Jugoslavije koji je osnovan 1996. godine uredbom Savezne vlade. Sam objekat je mauzolej, dakle predsednička, a ne porodična grobnica u kojem postoji samo jedno grobno mesto.
U Vladi, međutim, veruju da će pronaći rupu u zakonu koju bi mogli da iskoriste kako bi Jovanka Broz konačno mogla ponovo da bude pored svog supruga, od kojeg je, kako se veruje, nasilno odvojena još 1977. godine spletkama Titovih najbližih partijskih i državnih saradnika, među kojima su bili Stane Dolanc, Nikola Ljubičić...
"Koliko smo uspeli da vidimo, nigde ne postoji izričita zabrana da se još neko sahrani tamo, pa može da se tumači tako i da je moguće Jovanku sahraniti u Kući cveća", kaže sagovornik “Blica” iz Vlade koji je želeo da ostane anoniman. Uz to bi bilo neophodno pribaviti i odgovarajuće dozvole kako bi osoba bila sahranjena van groblja. U JKP “Pogrebne usluge” kažu da je za takvu dozvolu najverovatnije zadužena Skupština grada, mada u Gradskoj skupštini kažu da oni sa time nemaju veze.
I u Muzeju istorije Jugoslavije kažu da su oni republička ustanova za koju su nadležni Ministarstvo kulture i Vlada Srbije.
Jovanka Broz i dalje je na aparatima za veštačko disanje, rekao je Tanjugu direktor Urgentnog centra Zlatibor Lončar.
"Njeno zdravstveno stanje je nepromenjeno u odnosu na četvrtak, ali je to pogrošanje u odnosu na prethodni period. Radi se o respiratornom pogoršanju, ona je i dalje u sobi za intenzivnu negu i priključena je na aparate za veštačko disanje", izjavio je Lončar. U međuvremenu, lekari su zabranili sve posete Jovanki Broz jer je njeno stanje jako ozbiljno. Jovanka Broz je u Urgentni centar primljena 23. avgusta u veoma teškom, polusvesnom stanju, sa lošom krvnom slikom, problemima sa mokrenjem i ranama od ležanja, a prema rečima Lončara, reagovala je samo na grube nadražaje, dok su prve analize ukazivale na početak sepse.
Ona je odmah po prijemu u Urgentni centar bila smeštena na intenzivnu negu, preduzete su mere reanimacije, a lekari su se tada praktično borili za njen život.