Budisti ubili jednu muslimanku, spalili 70 kuća u Mjanmaru

0

Tokom prve posete predsednika Mjanmara Teina Seina nemirnom zapadu zemlje, danas je došlo do novih verskih okršaja u državi Rakine, u kojima je prema navodima policije ubijena jedna muslimanka i spaljeno više od 70 kuća.

Policijski predstavnik Kjav Naing rekao je da su sukobi izbili danas u selu Tabjačaing, oko 20 kilometara severno od primorskog grada Tandve. On je rekao da je 94-godišnja žena Aja Kji umrla od ubodnih rana, a 70 do 80 kuća je zapaljeno.

Poseta Tein Seina podeljenom regionu je prva od kada je došlo do verskih sukoba pre više od godinu dana. On je došao u glavni grad države Rakine, Sitvu, a planirano je da obiđe još nekoliko gradova u toj oblasti gde su budisti počeli da pale kuće muslimana u nedelju, rekao je predsednikov predstavnik.

Netrpeljivost između budista i muslimanske manjine Rohingja, stara više decenija, eksplodirala je junu prošle godine a do novih sukoba došlo je i u oktobru.

Od tada su se verski sukobi u zapadnoj državi Rakine pretvorili u kampanju protiv muslimana širom zemlje. Do sada je na stotine ljudi poginulo i više od 140.000 izbeglo iz svojih kuća, od kojih su najveći broj muslimani.

Tein Sein koga hvale zbog reformske politike posle pola veka vojne hunte, takođe je kritikovan zbog nesprečavanja nasilja i nedostatka zaštite muslimanske manjine u zemlji.

Stotine budista su danas spalili “mnoge” muslimanske kuće u tri sela oko Tandvea, rekao je portparol policije u tom gradu, ali nije želeo da da mu se navodi ime. Jedan muslimanski stanovnik Tandvea, Mjo Min, rekao je da su još tri sela takođe napadnuta i da su zapaljene i neke kuće budista u znak osvete.

Sličan incident desio se u Tandveu pre tri meseca kada su dve muslimanske kuće zapaljene posle glasina da je jednu ženu silovao musliman.

Oko 800.000 Rohingja koji nemaju svoju državu, Ujedinjene nacije smatraju za najproganjaniju manjinu na svetu.

Iako mnogi Rohingji generacijama žive u Mjanmaru njih i vlasti smatraju za strance, dok ih mnogi stanovnici doživljavaju kao ilegane imigrante iz Bangladeša i neprijateljski se odnose prema njima.

Po zakonu koje su donele predhodne vojne vlasti 1982. godine Rohingji zvanično nisu uvršteni kao jedna od 135 etničkih grupa u zemlji, čime su im uskraćena osnovna ljudska prava, a lišeni su i državljanstva.

Grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da i rasizam igra ulogu u slučaju Rohingja koji govore bengalski dijalekt i s tamnijom puti više liče na Bangladežane, zbog čega su i lakše uočljivi.

Bangladeš im, međutim, takođe uskraćuje državljanstvo iako tamo živi odko 300.000 pripadnika te etničke grupe.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.