Hag: Meron ostaje na čelu tribunala

0

Predsednik Haškog Tribunala, Amerikanac Teodor Meron, izabran je danas ponovo na tu funkciju na specijalnoj plenarnoj sednici sudija, saopšteno je iz Haga.

Od 18 sudija Haškog suda koji su glasali, 12 je podržalo Merona, a šest njegovog protivkandidata, južnokorejskog sudiju O-Gon Kvona.

Meron, kome novi mandat počinje 17. novembra, nominovao je potom za potpredsednika Tribunala malteškog sudiju Karmela Ađiusa, koji je i protekle dve godine bio na toj funkciji, i njegovo imenovanje je usvojeno konsenzusom.

Meron (83) najstariji je sudija Tribunala, a za taj sud radi od 2000. godine.

Za predsednika Tribunala prvi put je izabran na dvogodišnji mandat 2003., a potom i 2011. godine.

Predsedavao je Žalbenim većem koje je, tesnom većinom glasova, donelo oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, a potom i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću.

Gotovina je, u prvostepenom postupku, bio osuđen na 24, Markač na 18 godina, a Perišić, koji je bio optužen i za pomaganje počiniocima genocida u Srebrenici, čak na 27 godina zatvora.

Zbog takvih odluka Žalbenog veća, sva udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine, kao i nevladine organizacije iz Srbije i Hrvatske, tražili su od UN smenu sadašnjeg predsednika Tribunala, ali nikad nisu dobili odgovor na taj zahtev.

I danski sudija Frederik Harhof je, zbog izricanja niza oslobađajućih presuda, izrazio rezerve prema nezavisnosti i nepristranosti Tribunala, a vodeći svetski mediji su preneli da su trojici ljudi u žalbenom postupku, kao čarobnim štapićem koji je držao Meron, izbrisane te decenijske kazne i oni su sada na slobodi.

Meron je prethodno vodio Žalbeno veće u postupku protiv generala Vojske RS Radislava Krstića, koji je osuđen na 35 godina, a tim suđenjem postavljani su i parametri genocida u slučaju Srebrenica.

Tom presudom prvi put je reč genocid ušla u jednu pravosnažnu presudu.

Meron je vodio i žalbeno veće u slučaju Veselina Šljivančanina, kada je zabeležen i prvi slučaj u istoriji Haškog suda da je prihvaćen zahtev za preispitivanje presude kao poslednjeg pravnog leka.

To Žalbeno veće osudilo je decembra 2010. bivšeg oficira JNA Šljivančanina na 10 godina zatvora, što je bila treća i konačna presuda u tom procesu, pošto je u prvostepenom postupku bio osuđen na pet, a u apelacionom na 17 godina zatvora.

Ađius je poznat javnosti kao sudija Žalbenog veća koji se ogradio od oslobađajuće presude Gotovini i Markaču u novembru 2012. godine.

Ađius je naglasio da se „distancira“ od oslobađajuće presude i, zajedno sa italijanskim kolegom Faustom Pokarom, izrazio je zabrinutost zbog načina na koji je donesena odluka. Pokar je istakao da se suštinski ne slaže sa odlukom „koja je u suprotnosti sa svakim smislom pravde“, a Ađijus je bio toliko oštar da je postavio pitanje da li njegove kolege mogu ostati na toj funkciji posle ovakve presude.

Sudija je Tribunala od 2001. godine i predsedavao je u suđenjima Radoslavu Brđaninu, Naseru Oriću i drugima.

Meron i sadašnji potpredsednik Karmel Ađijus kandidovali su se za još jedan mandat, ali pojavili su se i protivkandidati, navodi Dojče vele.

Prvi put je biračko telo od 18 sudija Haškog tribunala moralo da se opredeljuje između dvojice kandidata za predsednika i isto toliko za potpredsednika.

Najstarijem sudiji Tribunala, Amerikancu Teodoru Meronu (83), suprotstaviće se jedan od najmlađih sudija, Južnokorejac O-Gon Kvon (60), dok je Maltežaninu Ađijusu protivkandidat holandski sudija Alfons Ori.

Kvon i Ori u ovom trenutku predsedavaju većima koja vode postupak protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, a Meron i Ađijus su članovi Žalbenog veća.

Posle afere, koja je izbila pre nekoliko meseci pošto su mediji širom sveta objavili pismo danskog sudije Frederika Harhofa u kojem je on, zbog izricanja mnogih oslobađajućih presuda, izrazio sumnje u nezavisnost i nepristrasnost Tribunala, današnje glasanje i izbor može uneti novu napetost i zabrinutost kako među sudije, tako i u javnosti zemalja bivše Jugoslavije, ocenjuje „Dojče vele„.

Među sudijama koji će danas odlučiti ko će biti novi, i verovatno poslednji predsednik Tribunala, biće i sudija Harhof, koji je objasnio da je pismo napisao zbog „neprijatnog osećaja da je Tribunal promenio kurs pod pritiskom vojnih establišmenata nekih uticajnih zemalja“, što, kako je naveo, misle i neke njegove kolege.

Kako je ranije danas preneo Dojče vele, sve to govori da današnji izbor neće, kao u proteklih dvadeset godina, biti stvar konsenzusa ili aklamacije, nego težak ispit za profesionalnu i moralnu savest 18 sudija Haškog tribunala.

Izvor: b92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.