Koliko su sigurni podaci na društvenim mrežama?

0

Mladi Evropljani koji koriste Facebook i druge društvene mreže izloženi su riziku zloupotrebe njhove privatnosti, nedavno je saopštio Žak Baro, zamjenik predsednika Evropske komisije. Upozorenje dolazi od roditelja koji su ukazali na negativne posledice postavljanja ličnih podataka i fotografija na popularne veb sajtove koji su praktično vidljivi sa bilo kog računara u svetu.

Kao problem nameće se nemogućnost uvođenja starosnog ograničenja na Facebooku i drugim socijalnim mrežama, jer Internetom surfuju i deca, koja objavljuju lične podatke koje ne bi odobrili njihovi roditelji.

Facebook je samo jedna od društvenih mreža koju rado posećuju najviše mladi. Na toj mreži možete se ispričati sa simpatijom, a da vam on(a) ne vidi bubuljice, da ne zna koliko zapravo imate godina…Facebook, uopšte, korisnicima pruža mogućnost da uvek budu u kontaktu sa prijateljima, posebno sa onima koje inače ne viđaju često jer žive u drugim gradovima.

Ta popularna društvena mreža omogućava slobodu izražavanja, čime se razvija kreativnost, ali kreativnih je zapravo najmanje.

Mladi najveći korisnici

Prema podacima objavljenim na službenim stranicama Facebook ima preko 150 miliona aktivnih korisnika. Među korisnicima i posetiocima, najviše je onih koji imaju do 19 godina. Virtuelni svet nema nikakvih ograničenja.

Facebooku mogu uvek da pristupe, nije im potrebna dozvola roditelja za izlazak, novac, dobra garderoba, čak ni društvo, jer ga na toj mreži uvek mogu naći. Facebook može pomoći u stvaranju lažnog osećaja važnosti i popularnosti.

Mnogo je lakše steći „prijatelje“ na Facebooku nego u stvarnom životu. Tamo ne morate biti lepi, uspešni, bogati… Dovoljno je da na profil postavite zanimljivu fotografiju, napišete nešto interesantno, i za dan-dva možete steći i stotinak “prijatelja”.

Facebook korisnici svakog meseca objave preko 800 miliona fotografija i preko pet miliona video klipova… Na toj društvenoj mreži svakog meseca korisnici međusobno podele različite sadržaje: linkove, vesti, priče sa blogova i kreiraju preko dva miliona različitih događaja za koje šalju pozive drugim korisnicima…

Zvaničnici Evropske unije zabrinuti su jer informacije prikupljene sa takvih sajtova mogu iskoristiti kompanije da bi namamile korisnike putem neželjene reklame da budu potrošači njihove robe. Facebook korisnici svakog meseca objave preko 800 miliona fotografija i preko pet miliona video klipova…

Kao izvršno tijelo Evropske unije, Komisija je objavila rezultate studije sprovedene krajem 2008. godine, prema kojoj je 33 posto ispitanih starosti od 15 do 24 godine svesno svojih prava na lične podatke, dok je tek 18 posto upoznato sa nadležnostima nacionalne službe za zaštitu podataka.

Čuvanje privatnosti maloletnika

Kod nas kultura čuvanja podataka nije razvijena, mladi se lako odriču privatnosti, ne razmišljajući mnogo o tome kome su sve zapravo dostupni njihovi lični podaci. Težeći upravo popularnosti, odnosno sticanju što većeg broja „prijatelja“, često na Facebooku objave malo slobodnije ili izazovnije slike.

Svaki roditelj bi trebalo da se zapita da li zaista želi da sliku njegove maloletne ćerke ili sina vidi svako u svetu, uostalom, zloupotreba fotografija maloletnika je jedno od krivičnih dela svuda u svetu. Na taj problem nadovezuje se i problem lažnog predstavljanja i otvara pitanje da li roditelji znaju da su osobe sa kojima njihovo dete komunicira upravo one za koje se predstavljaju.

Još jedna, možda i najopasnija osobina Facebooka je što, kao i Internet uopšte, stvara zavisnost. Mladi na njemu provode sve više vremena, zapostavljajući druge obaveze i interesovanja, ali i svoje stvarne prijatelje i obaveze. Roditelji bi trebalo da se više interesuju za to šta zapravo njihovo dete radi dok je na Facebooku, odnosno Internetu uopšte. Trebalo bi insistirati na tome da se deca preko društvenih mreža ili na četu druže samo sa osobama koje i stvarno poznaju, obratiti pažnju na slike i podatke, kao što su adrese, brojevi telefona i drugo koje dete postavlja na svoj profil te poruke koje dobija od nepoznatih “prijatelja”.

Roditelji su često u zabludi kada misle da su sprečili dete da provodi celi dan na Facebooku ili My Spaceu time što su mu isključili računar ili onemogućili pristup Internetu. Tu je uvek pristup preko mobilnog telefona ili iz igraonice, i to kad roditelji ne gledaju, najčešće dok su deca u školi i navodno prate nastavu – a ispod klupe GPRS na mobilnom telefonu radi punom parom.

Takođe su deca sklona da i noću koriste Internet na mobilnom telefonu. Pogrešno je i nepotrebno zabranjivati korišćenje Interneta i njegovih servisa uopšte.

Mnogo je bolje razgovarati sa decom, skrenuti im pažnju na moguće opasnosti, ali i prednosti koje globalna mreža pruža. Naravno, za to je potrebna informatička pismenost roditelja, jer mladi lako savladaju nove informacione tehnologije, a roditelji u to moraju biti upućeni barem elementarno.

Izvor: b92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.