Nove revizije beneficiranog staža

0

Komisije na terenu upravo procenjuju da li su radnicima u obojenoj metalurgiji poslovi „dovoljno“ opasni po život i zdravlje, kao i da li je opravdana praksa po kojoj im se na svaku godinu radnog staža dodatno uračunavaju i „gratis“ meseci.

Hoće li zaposlenima u proizvodnji olova, cinka, magnezijuma ili u drobljenju rude biti smanjene postojeće povlastice pri uračunavanju radnog staža, odlučiće ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu predloga koji se polako ispisuje u Penzijskom fondu Srbije.

Ova revizija nije ni prva ni poslednja, potvrđuju u Fondu PIO. Kontrole su redovne i mahom se sprovode svakih godinu-dve, ali bi se uskoro na njihovom talonu mogao naći čitav spektar novih zanimanja. Ozbiljna „češljanja“ se – kako (bojažljivo) najavljuju u Ministarstvu rada – očekuju brzo jer se kalkuliše da bi na „beneficijama“ mogle biti učinjene značajne uštede i smanjeni rashodi osiromašene penzijske kase.

Inicijativu Fondu PIO za reviziju beneficiranog staža su već pokretali i Savez penzionera i Unija poslodavaca Srbije, čiji predstavnici sede u Upravnom odboru Penzijskog fonda.

Dve godine nije bilo značajnih revizija, iako smo to predlagali više puta – kaže Dragoljub Rajić, direktor UPS i član UO Fonda PIO.

A one su neophodne jer previše radnika ima pravo na uvećani staž iako se uopšte ne bave ni opasnim ni rizičnim poslovima. Među njima su, primera radi, službenici u policiji i vojsci. Oni rade za šalterom i ni najmanje im nije ugrožen ni život ni zdravlje. Ne vidim zašto bi onda administracija u policiji imala veća prava od administracije u poreskoj upravi ili pošti.

USLOVI VEĆ POOŠTRENI
Novi zakon o PIO iz 2011. je već pooštrio odlazak u prevremenu penziju. U ovoj godini, primera radi, radnik ne može da se penzioniše pre nego što napuni 53 i po godine, niti sa manje od 21 godine staža, s tim da je na rizničnom radnom mestu morao da provede najmanje 11 godina i četiri meseca. Ova će se granica pomerati sve do 2022. kada će se u (beneficiranu) penziju odlaziti najranije nakon 55. rođendana i staža dugog dve i po dekade. A na opasnim poslovima će morati da se provede najmanje 15 godina – u kontinuitetu.

Prvi spisak beneficiranih zanimanja je sastavljen 1950. i on se neprestano menja jer, kako kažu u Fondu PIO, mnogi poslovi nisu više rizični, a uslovi rada su poboljšani. Prema rečima Miloša Labudovića iz PIO fonda, beneficirani radni staž imaju radnici u 36 delatnosti i tu spadaju zaposleni u rudnicima, crnoj i obojenoj metalurgiji, livnicama, kovačnicama, hemijskoj industriji, proizvodnji električne energije, nuklearnim laboratorijama, preradi nafte:

Radna mesta, kao i stepeni uvećanja osiguranja, podležu našoj reviziji najkasnije po isteku deset godina od dana utvrđivanja. A zahtev može podneti i bilo koji poslodavac, bez obzira na to da li traži uvođenje ili ukidanje beneficija, ali to u poslednje vreme niko nije učinio.

Sindikalci na redukciju spiskova u obojenoj metalurgiji imaju niz prigovora, pa tako u Samostalnom sindikatu metalaca tvrde da se uslovi rada nisu nimalo poboljšali i da je besmisleno uopšte i razmarati smanjivanje staža. Samo u ovoj delatnosti platu zarađuje 15.000 zaposlenih, a samo 20 odsto ima beneficirani radni staž i to su radnici koji ne sede u kacelarijama, već su po kopovima, jamama, izloženi opasnim hemijskim materijama.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.