Komunalna policija: Od ideje reda do bespotrebnog troška

0

Kada je 2011. godine u Beogradu počela sa radom “Komunalna policija”, budući da sam veliki legalista, kao građanin sam bio veoma zadovoljan. Moje zadovoljstvo je pre svega bilo zbog činjenice što će posao koji su do tog trenutka (neefikasno) obavljale razne nestručne ili nenadležne inspekcijske službe, sada obavljati profesionalni ogranak policije specijalno osnovan kako bi se u gradu ustanovio, održavao i očuvao komunalni red. Činjenica da će još nekoliko stotina ljudi biti na platnom spisku već prezaduženog grada mi je u neku ruku bila olakšana nadom u to da će napokon Beograd izgledati lepše, bolje i čistije kao i da će se u njemu znati neki red.

Naravno, ovaj projekat se pretvorio u privatizovanu gradsku policijsku jedinicu lose obučenih i još lošije organizovanih pojedinaca čiji je glavni zadatak da rešavaju sve one problem u gradu koji zapravo nisu problem dok sa druge strane apsolutno ne smeju i nemaju interes da reše niti jedan problem koji je u njihovom delokrugu nadležnosti a sa kojim Beograd muči muku.

Ako na ovoj stranici pogledate spisak delatnosti komunalne policije, biće vam jasno koliko je to što na njoj piše smešno i koliko je svaki pokušaj da se u plaćenom medijskom prostoru u pojedinim javnim glasilima u Srbiji postojanje i rad ove beskorisne službe veličaju i predstave kao pozitivni.

Ono što komunalna policija NE radi od svojih zaduženja sa spiska su na primer “zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja”. Činjenica da su automobili na Novom Beogradu parkirani na sada već potpuno uništenim dečjim igralištima i u dvorišnom prostoru između zgrada je sama po sebi dovoljna. To koliko KP sprečava prljanje grada, lepljenje plakata, žvrljanje zidova i ostale aktivnosti ovog tipa, takođe je jasno svakome ko nije slep, pošto su čak i fasade zgrada u samom centru grada ižvrljane, prljave i neretko se raspadaju. Sa većine zgrada u centru Beograda leti kaplje prljava voda iz klima uređaja, što je posebno tragično kada su u pitanju zgrade državne uprave i gradskih vlasti koje su propise o zabrani ovakvog ponašanja donele. Do sada nisam čuo niti za jednu prijavu niti i za jednu intervenciju komunalne policije po ovom pitanju.

Obezbeđivanje kontrole radnog vremena i zakonitosti rada ugostiteljskih objekata je dihotomna kategorija – lokali koje drže kriminalci i gradski burazeri u suštini mogu da rade od 00-24, jer komunalni policajci koji biju ljude kada nemaju BusPlus ne smeju ni da prismrde u krug od 200 metara oko klubova i kafića koji se nalaze u stambenim zgradama i zonama a u koje izlaze “žestoke ekipe” i za koje je poznato da ih drže određeni ljudi “s one strane zakona”. Takođe, u svaki lokalni kafić u koji dolaze ljudi da se druže i popiju piće uleću minut posle kraja radnog vremena kao crvene beretke, gase ozvučenja i prete prijavama i kaznama. A to što se maloletnici od 15-16 godina truju od alkohola i koke po beogradskim splavovima i klubovima, to nikome ništa. Nisam video da su komunalci ikada reagovali tu.

Što se tiče reda u vezi sa parkiranjem po gradu, molio bih vas da prošetate do ulice Strahinića Bana bilo koji dan posle 18 časova i da vidite kako junačka komunalna policija zavodi red vlasnicima automobila koji su parkirani na sred ulice s obe strane ulice u ovom poznatom leglu svega najgoreg što Beograd ima da ponudi (čast izuzecima).

Sa druge strane, veoma revnosno obavljaju svoj posao kada treba da maltretiraju decu koja prave žurke za rođendan i gase im ozvučenje, kada treba smarati vlasnike kućnih ljubimaca koji ih šetaju napolju, kada treba prebijati putnike u GSP-u zbog BusPlusa, kada treba terati beskućnike koji prose za hranu.

Čist primer beskičmenjaštva i nepotrebnosti ove privatne policijske jedinice odlazećeg gradonačelnika Beograda je slučaj mog poznanika koji drži jedan kafić u blizini parka “Manjež”. Dečko je uradio sjajnu stvar izbacivši proletos sto za stoni tenis prekoputa kafića na 100 metara od ulaza u Jugoslovensko Dramsko Pozorište. Bilo ko je u svako doba dana mogao da igra stoni tenis besplatno. Ljudi su bili oduševljeni: zastajali su da gledaju, igrali se, zahvaljivali se, uživali i zabavljali se. Naravno, tu su se našli junaci iz komunalne policije da svaki dan dolaze da smaraju in a kraju napišu prijavu i nateraju ga da sto za stoni tenis pomeri, jer moš’ misliti, nema dozvolu da iznese sto na ulicu gde nikome ne smeta, gde ne ometa prolazak ljudi i vozila i da ljudima da se zabavljaju i igraju. Ali one automobile po Stahinića Bana nemaju muda da pomere, jer čim im vlasnik nekog od njih podvikne, useru se ravno u one odvratne kačkete što ih nose.

Za jedan projekat koji je mogao biti sjajan, komunalna policija je potpuno razočarenje. Ne rešava ništa od egzistencijalnih problema u vezi sa komunalnim redom u gradu, a ono što zapravo radi od svojih delatnosti više se svodi na maltretiranje običnog čoveka nego zapravo uvođenje bilo kog oblika reda. Kada bi sutra nestalo komunalne policije u Beogradu razlika bi bila samo ta što Grad ne bi imao bespotreban reshod za izdržavanje i održavanje jedne ovoliko velike privatne besposličarske jedinice. Nadajmo se da će sledeći Gradonačelnik imati dovoljno razuma (mada očekivati razum od srpskog političara je kao očekivati uzbuđenje na utakmici Jelen Superlige) da uradi jednu od dve razumne stvari: Da natera Komunalnu policiju da obavlja svoj posao ili da rasformira i raspusti ovu trenutno bespotrebnu neradničku jedinicu koja ne služi ničemu.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.