TEDx intervju: Vladislav Radak – Matematika nije bauk, samo ima loš PR

0

Ove godine u Novom Sadu, pod sloganom “Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani.”, 19. oktobra, u Studiju M održaće se treća TEDxNoviSad konferencija. Svrha ove konferencije jeste da okupi ljude koji žele da čuju inovativne ideje, da promene na bolje sredinu u kojoj žive, da preispitaju svoje stavove i mišljenja…

Događaj je specifičan i po tome što publiku govornici ne opterećuju dugim izlaganjima i suvišnim detaljima, već na raspolaganju imaju svega 18 minuta za prezentovanje svoje ideje. Takođe, teme o kojima se priča na ovom dešavanju su iz različitih oblasti nauke i umetnosti.

PROČITAJ I: Treća TEDx konferencija u Novom Sadu: Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani.

Beograđanin Vladislav Radak rođen je 1987. godine. Završio je studije matematike, smer za finansijsku matematiku i aktuarstvo. Pored istraživanja u raznim oblastima finansijske matematike, bavi se i istraživanjem različitih pedagoških pristupa matematici. Sa profesorom Ivanom Anićem i profesorkom Dragicom Pavlović Babić, napisao je knjigu „Formula života – za sve one koji vole matematiku i žele da je poklone drugima“. Ovaj udžbenik je obavezna literatura na jednom predmetu na master studijama matematike.

Kada se kod vas javilo interesovanje za matematiku? Da li smatrate da kod dece još u predškolskom uzrastu treba pobuđivati ovu vrstu interesovanja i na koji način?
Tokom odrastanja sam imao puno lepih i ružnih trenutaka u odnosu sa matematikom. Interesovanje se javilo još pre osnovne škole, a razvilo sa prvim takmičenjima. Izuzetno je bitno na sve načine pobuđivati interesovanje dece u predškolskom uzrastu, ne samo za matematiku, već i za nauku, istraživanje… Deca su tada u najpobuđenijem saznajnom procesu, a mi im prosto nedamo da u tom procesu budu. U Singapuru se statistika uči već od prvog razreda osnovne, kod nas tek na faksu.

Koliko formalno obrazovanje u Srbiji utiče na negativni stav učenika prema matematici? Koji su problemi matematike u nastavi?
Problemi nastave su toliko obimni, da bi ovaj intervju bio drastično kraći kada bismo počeli da navodimo kvalitete. Formalno obrazovanje izuzetno utiče na negativan stav učenika, ali ono je samo jedan faktor. Tu svoju lošu ulogu imaju i generalni stav društva, a pogotovo roditelji. Kada sam kao klinac držao časove matematike,dosta roditelja mi je pred detetom reklo: “Nemamo mi vremena, a i, iskreno, ne razumemo se u matematiku. Nama nikad nije išla od ruke”. Roditelje nije sramota da priznaju da ne znaju matematiku za osnovnu školu! Nastava matematike, ali i nauke uopšte, je toliko kontraproduktivna da sa sigurnošću možemo reći da bi deca mnogo više napredovala kada se nastava ne bi ni održavala.

Vladisav je član PISA projekta za Srbiju od 2009. godine. Ovaj projekat predstavlja međunarodni program procene učeničkih postignuća, gde se testovima procenjuju znanja koja su učenici stekla u toku školovanja. Upravo je matematika bila glavni predmet testiranja prošle godine.

Ovaj mladi matematičar režirao je nekoliko filmova kratkog metra, a film „Blue lorry“ ovenčan je nagradom na jednom njujorškom festivalu. 2004. godine postaje jedan od autora i voditelja kulturno-obrazovne emisije “Stepenište”, koja se šest godina prikazivala na RTS-u. Takođe, autor je dva romana, “Plava vežbanka”, koja je objavljena kada mu je bilo petnaest godina i “Noć mrtvih snova”. Privlače ga romani nobelovca Džona M. Kucija., južnoafričkog književnika i matematičara.

Matematika zahteva usvajanje specifičnog načina mišljenja. Na koji način takvo razmišljanje može da doprinese procesu pisanja priče?
Bavljenje matematikom predstavlja svakodnevno kreiranje novih strategija kako bi se doskočilo problemu. Ako pisanje priče predstavimo kao problem u kome se mora na drugačiji, skriven, mističan, tužan ili lucidan način nešto ispričati, onda za armaturu možemo koristiti matematičke zakonitosti, ali se u popunjavanju te armature moramo prepustiti apsolutnoj umetničkoj slobodi.
Umetnička strana kod Radaka se ispoljava ne samo u književnosti, već i na polju muzike. Završio je nižu muzičku školu i odličan je za klavirom.


Još od Pitagore poznata je povezanost strukture brojeva i brojčanih odnosa sa strukturama muzike i kosmosa. Da li Vi uviđate i na koji način reciprocitet između matematike i muzike, s obzirom da ste muzički obrazovani?

Reciprociteti su za mene više nego očigledni – u matematici se mogu naći razlozi zašto precizno možemo razdvojiti pop muziku od klasične, a putem matematičkih modela možemo naći i zakonitosti besmrtnosti određene, a prolaznosti druge muzike. Da ostavimo sa strane pop muziku,koja je lako objašnjiva pomoću prostog sabiranja, mene i dalje fascinira nedokučivost klasične muzike po svim slojevima. U njoj postoji određeni nivo haosa, neuređenosti, određen nivo pravilnosti i, baš kao kod Bernulijevog kretanja, sve je prirodno i uklapa se savršeno. Zato je za mene muzika uvek iznad matematike i zato joj se uvek divim.

Na TEDxNoviSad konferenciji otkrićete nam da je matematika prisutna u našim životima više nego što smo toga svesni. Da li pre toga možemo saznati neki detalj iz Vašeg govora?

Matematika nije samo vraćanje kusura i izračunavanje rate za kredit. U mom izlaganju na TEDxNoviSad ću vam otkriti kako da izaberete šalter u pošti ili red na aerodromu gde ćete uvek proći brže nego ostali, kako posmatrajući puža ili suncokret možete postati milioner na berzi ili kako da se spasite iz zatvora koristeći samo matematiku.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.