Nobelova nagrada dodeljena pokojniku

0

Dodelom nagrade za medicinu danas je započela ovogodišnja podela Nobelovih priznanja.

Laureati su dvojica Amerikaca, Džejms Rotman i Rendi Šekman, i Nemac Tomas Sidof, koji su nagrađeni za istraživanja koja su doprinela razumevanju „kako poremećaji u transportu ćelijskog materijala doprinose razvoju neuroloških bolesti, dijabetesa i bolesti imunog sistema„.

Narednih dana biće saopštena imena dobitnika Nobela za fiziku, hemiju, ekonomiju, književnost i mir. Povodom početka „sezone“ Nobela, nemačka agencija Dojče Vele objavila je malu retrospektivu zanimljivih podataka koji se vezuju za ova prestižna priznanja.

Kad je Alfred Nobel testamentom ostavio svoj imetak jednoj fondaciji, malo je reći da je njegova porodica bila zatečena. Oni su pokušali da ponište oporuku, pa je tek 1901, pet godina nakon Nobelove smrti, dodijeljena prva nagrada s njegovim imenom.Od tada se puno toga dogodilo. Prema želji Alfreda Nobela, samo živi ljudi mogu biti nominovani za nagradu. Pa ipak, dobitnici Nobelove nagrade za mir Dag Hamarskjeld 1961. i Nobelove nagrade za književnost Erik Aksel Karlfedt 1931, svejedno su posthumno nagrađeni, jer su umrli u razdoblju između nominacije i proglašenja dobitnika.Iako od 1974. ni to više nije bilo dopušteno, Nobelova nagrada je 2011. ipak dodijeljena jednom pokojniku.

Kad je Odbor saopštio da bi Nobelovu nagradu za medicinu trebalo da dobije Ralf Stajnman, nije znao da je dobitnik umro tri dana ranije. U ovom je slučaju napravljen izuzetak, a Stajnmanovi su naslednici kasnije primili nagradu. Bilo je i naučnika koji su nagrađivani više puta. Njih četvoro je primilo po dva Nobela. Amerikanac Džon Bardin nagrađen je dva puta za fiziku: jednom za razvoj tranzistora (1956), drugi put za „BCS teoriju“ o superprovodljivosti po kojoj metali gube svoj električni otpor (1972).Britanski biohemičar Frederik Sanger je dva puta dobio nagradu za hemiju: 1958. za objašnjene strukture insulina i 1980. za metodu po kojoj se mogu utvrditi DNK sekvence u nukleinskim kiselinama.

Neobičnu kombinaciju je postigao američki hemičar Lajnus Poling: 1954. je dobio Nobelovu nagradu za hemiju, a 1962. Nobelovu nagradu za mir. Poling je bio veliki protivnik nuklearnih testiranja.Najpoznatija dvostruka Nobelovka je svakako Marija Kiri: 1903. je nagrađena za fiziku, za svoja istraživanja radioaktivnosti, a 1911. za hemiju, za otkrivanje hemijskih elemenata polonija i radija.

Do 2012. Nobelovu nagradu ukupno su dobile 44 žene, ali samo 16 puta u jednoj od tri naučne discipline.Bilo je i laureata koji su odbili da prime nagradu.Tako su dobitnici Nobelove nagrade za mir vijetnasmki političar Le Duk To i za književnost francuski pisac Žan-Pol Sartr odbili da prime nagradu. Dok je Sartr odbijao bilo kakvo javno odavanje počasti, Le Duk To nagradu nije hteo da primi zbog tadašnje situacije u Vijetnamu.U naučnim disciplinama se tako nešto još nije dogodilo, ako se ne računa to što je nemačkim naučnicima u doba Hitlerove vladavine bilo zabranjeno da prihvataju ovu nagradu. Time su bili pogođeni Rihard Kun za hemiju (1938), Adolf Butenend, takođe za hemiju (1939) i Gerhard Domag za medicinu (1939). Oni su diplomu i orden primili nakon rata, ali novac ih više nije čekao.

Izvor: Kurir

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.