Prekomerna težina je zvanično bolest

0

Samo jednom odlukom Američkog udruženja lekara, skoro trideset odsto stanovnika Amerike sada su – pacijenti.

Dok je prekomerna težina doskoro smatrana epidemijom i „prethodnicom“ bolesti poput dijabetesa, karcinoma, hipertenzije, problema sa plućima, sada je i zvanično bolest, što za sobom vuče brojne posledice.

Mada je Svetska zdravstvena organizacija sličnu odluku donela još pre dve decenije, malo zemalja je prihvatilo njihovu preporuku, pre svega zbog pitanja plaćanja troškova lečenja.

„Ova odluka američkog udruženja lekara značajna je pre svega jer treba da iz korena promeni odnos društva prema gojaznima“
, kaže za „Novosti“ akademik profesor dr Dragan Micić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i poremećaje metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Ranije se smatralo da je gojaznost krivica samih tih osoba. Ali priznavanje da je u pitanju bolest, koja ima brojne, često složene faktore nastanka i mehanizme lečenja, praktično znači da se ovaj problem ne može tretirati samo promenom stila života, kao što se ranije pokušavalo.

Važna posledica ove odluke je i promena stava fondova zdravstvenog osiguranja, koji će sada morati daleko više da ulože u pokrivanje troškova tretiranja gojaznosti, dodaje prof. Micić. Tu se misli pre svega na nadoknađivanje vremena koje lekari utroše za prepoznavanje i kontrolu bolesti, kao i na primenu lekova za njeno lečenje.

„Jer ako imate priznatu bolest, morate da imate i fondove za lečenje tog oboljenja“
, dodaje prof. Micić.

Ispostavilo se da je nova velika lekarska dilema da li da nekom ko je gojazan kažete da je bolestan. Ali dosadašnji pristup, koji je podrazumevao da se problem rešava samo promenom ponašanja – menjanjem stila života, ishrane, fizičke aktivnosti, nije dao rezultate. I dalje je trećina Amerikanaca gojazna.

Klasična podela gojaznosti na osnovu indeksa telesne mase (BMI) iako ima nedostataka, ipak, daje sliku razmera ove epidemije. BMI se izračunava tako što se telesna težina podeli sa kvadratom visine izražene u metrima. Osoba koja ima BMI iznad 30 je gojazna, a prema indeksu telesne mase se i procenjuje stepen gojaznosti – do 35 je prvi, do 40 drugi, a BMI veći od 40 predstavlja treći stepen gojaznosti.

Ni Srbija nije bolja kada je u pitanju „indeks gojaznosti“ – podaci pokazuju da imamo 18,5 odsto gojaznih i 37,5 procenata osoba sa prekomernom telesnom težinom, što znači da više od polovine odraslog stanovništva „predgojazno“ ili gojazno! Gojaznost je toliko kompleksna da njeno lečenje mora da bude timsko. Redak slučaj da mi idemo „ispred vremena“ jeste osnivanje Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti u Kliničkom centru Srbije, koji radi već tri godine.

„Kod nas treba da stižu samo najteži slučajevi, kod kojih su već isprobani svi terapijski protokoli, bez rezultata“
, pojašnjava prof. Micić.

Vrlo je važno da se lečenju gojaznosti pristupi po tačno definisanim kriterijumima, uz striktno poštovanje indikacija i terapijskih protokola. Na taj način, kada i na naše tržište dođu novi lekovi za lečenje gojaznosti, deo pacijenata će moći da ih koristi. Reč je o lekovima koji inhibiraju apsorpciju masti iz digestivnog trakta, i trenutno je kod nas, i u Evropi, dostupan samo jedan lek, dok je u Americi registrovano još nekoliko novih preparata. Nadamo se da će Fond za te indikovane pacijente pokriti troškove lečenja.

Borba protiv gojaznosti moraće da se odvija na više frontova istovremeno. Projekcije epidemiologa predviđaju da će na ovim prostorima između 2030. i 2050. godine doći do ogromnog porasta gojaznosti.

„Zato je potrebno sprovesti opsežnu akciju na više polja, od edukacije lekara primarne zdravstvene zaštite, do motivisanja građana da budu više fizički aktivni i tretiranja gojaznosti radi prevencije, a ne samo lečenja posledica. Ključne aktivnosti treba svakako usmeriti na decu, jer su u ovoj populaciji podaci o gojaznosti alarmantni. Tu se pre svega misli na vraćanje zdravih užina u škole, zabranu prodaje nezdrave hrane u blizini objekata za decu, povećanje vremena koje deca provode u fizičkim aktivnostima nauštrb vremena ispred televizora i računara“
, zaključuje prof. Micić.


Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.