Tajna skrivana vekovima: Gde zapravo počiva Kristofer Kolumbo, čovek koji je otkrio Ameriku?

0

Kolumbo je, kažu, otkrio Ameriku. I baš u ovo vreme se obeležava još jedna godišnjica "postojanja" Novog kontinenta. U Americi, taj dan se proslavlja drugog ponedeljka u oktobru.

Svi smo već učili kako je Kolumbo otkrio Ameriku. Ovde se nećemo baviti činjenicama za njegova života i tvrdnjama da nije prvi kročio na tlo Novog sveta.

Rođen u Đenovi 1451. godine, Kristofer je bio trgvac moreplovac. On je želeo da otkrije novi put do Indije i bio je uporan da za taj poduhvat dobije novac od kraljevskih porodica. Verujući da Zemlja ima oblik lopte, Kolumbova odluka bi mogla da stane u jednu rečenicu: „Tražiti istok preko zapada i idući na zapad stići u zemlje gde se rađaju začini”.

Kod Portugalije je doživeo brodolom tragajući za pomoći. Pošto nije dobio očekivanu finansijsku podršku zatražio ju je u Španiji. Kraljica Izabela od Kastilje pristala je da mu pomogne i u avgustu 1492. godine Kolumbo je krenuo na svoje prvo putovanje preko Atlantika.

Ameriku je ugledao 12. oktobra 1492. godine, misleći da je stvarno zaista stigao do Indije. Lokalno stanovništvo je iz tog razloga dobilo naziv Indijanici. Iscrpljeni i umorni moreplovci stali su na zemlju na ostrvu Gvanahani, koje je Kolumbo nazvao San Salvador (Sveti Spasitelj).

Od 1492. do 1504. godine Kolumbo je četiri puta putovao do Amerike i nazad. Umro je u maju 1506. godine, od posledica artritisa. Umro je u Valjadolidu u Španiji, u 54. godini života gde je i sahranjen. Neka najnovija istraživanja kažu da je bolovao od Rajterovog sindroma. Kolumbova poslednja želja bila je da se njegovi posmrtni ostaci prenesu na tlo Amerike, da večno počivaju u „Hispaniji”.

Iako bi neki rekli da mu je život bio uzbudljiv, događaji koji su usledili posle njegove smrti su više nego uzbudljivi.

Poslednja želja Kristofera Kolumba je bila da mu posmrtni ostaci budu preneti u Novi svet, u crkvu. Tada nije mogla da se poštuje njegova poslednja želja, jer u Novom svetu nije postojala crkva. Iz Valjadolida njegovi ostaci su prvo 1509. godine preneti u manastir pored Sevilje.

Kada je 1526. godine preminuo njegov najstariji sin Dijego, bivši guverner Hispanije i on je sahranjen na istom mestu gde i Klumbo. Dijegova žena je bila uporna i pod njenim uticajem španske vlasti su 1537. godine dozvolile da se kosti oca i sina prenesu u katedralu u Santo Domingu udanašnjoj Dominikanskoj Republici . Tako je Kolumbo peti put krenuo preko Atlantika. Po nalogu Kristiforove snaje njegovi ostaci zakopani su ispod desne strane oltara, gde su ostali nedirnuti naredna dva veka.

Do promene njegovog grobnog mesta je došlo 1795. godine. Španija je izgubila rat od starne Francuske i jedna od posledica mirovnog sporazuma bila je primopredaja Dominikanske Republike Francuzima. Španci nisu želeli da i njihove dragocenosti pripadnu drugoj vlasti. Tako su posmrtni ostaci Kristofera Kolumba krenuli na put. Pre nego što je Santo Domingo napušten, Kolumbovi ostaci su iskopani i u jednom kovčegu prebačeni na Kubu, u katedralu u Havani.

Vek kasnije, Kolumbovo telo je ponovo moralo na put. Španija je opet izgubila rat, ovaj put od Amerike, a Kuba se 1898. godine oslobodila španske uprave i pala pod američk uticaj. Ponovo su kosti Kristofera Kolumba krenule preko Atlantika. Posle više od 350 godina, vraćene su ponovo u Sevilju, u njenu najveću katedralu. Tako se okončalo peto, poslednje Kristiforovo putovanje.

Ali ne može sve da bude jednostavno. Prilikom obnavljanja katedrale u Santo Domingu, nađen je kovčeg. Pošto se nalazio na levoj strani oltara, očekivalo se da pripada Kristoferovom sinu Dijegu. Na veliko iznenađenje, na nadgrobnoj ploči je stajao natpis da tu počiva Kristofer Kolumbo. U olovnom kovčegu nađena je 41 kost i metak, koji je verovatno ostao u nekoj rano zadobijenoj u mladosti.

Čije kosti počivaju u Havani, pitanje je sad? Do zamene ostataka moglo je da dođe prilikom iskopavanja da su pogrešno procenili šta je desna strana od oltara. Od tada je Kristofer Kolumbo imao dva groba – jedan u Španiji, drugi u Dominikanskoj Republici.

Tako je ostalo do pre devet godina. Zahvaljujući velikom napretku genetike, naučnicu su rešili da se uz pomoć DNK utvrdi prava istina. Uzeti su uzorci iz ostataka tri osobe: iz kostiju za koje se smatra da su Kristoferove, od njegovog vanbračnog sina Ernanda koji je takođe sahranjen u istoj katedrali i od Kolumbovog brata koji se takođe zvao Dijego.

Otkriveno je da se Kristoferov grob nalazi u Sevilji. Da bi se utvrdila prava istina trebalo ispitati i ostatke iz Dominikanske Republike.

Vlasti u Santo Domingu nisu prihvatile ovakve rezultate, niti su Špancima dozvolile da ispitaju ostatke koji se nalaze kod njih. U ovoj državi tvrdili su da imaju dovoljno dokaza da oni pripadaju Kolumbu. Kao na primer natpis na pogrebnoj ploči u čiju verodostojnost niko ne sumnja i znaci poodmaklog artritisa na kostima, bolesti za koju se zna da je od nje Kolumbo patio. Ne daju da se kosti uznemiravaju.

Najzad, tu se nalazi svetionik El Faro a Kolon, odnosno mauzolej posvećen Kolumbu. Podignut je u Santo Domingu povodom obeležavanja pet vekova od njegovog otkrića Amerike, a svake godine ga poseti na hiljade turista.

Izvor: dnevno.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.