Top 10 najromantičnijih filmova svih vremena

0

Bilo da uživate u poslednjim danima sunca ili se pripremate za duge jesenje kiše, romantični filmovi su uvek dobar izbor. Ali oni pravi romantični filmovi, posle kojih više ništa nije isto…

Britanski Gardijan zamolio je svoje filmske kritičare da prirede listu deset najromantičnijih filmova svih vremena. Možda će vam nedostajati „Prohujalo sa vihorom“, nećete pronaći ni „Aferu za pamćenje“, ali to ne znači da nisu u pitanju romantične priče. Ali pravila se okrutna, na listi deset najboljih ima mesta samo za deset filmova (i još koji pride, ako je o trilogiji reč.)

10. Žil i Džim (Jules et Jim)

Ovo je, bar prema rezultatima sa bioskopskih blagajni, najuspešniji film francuskog novoalasnog kinematografskog perioda. Kada je u januaru 1962. godine stigao u francuske bioskope, privukao je toliko publike da se prikazivao tri meseca bez prekida. Slična situacija bila je i u zemljama širom sveta.

Na stranu finansijski uspeh, ovo je svakako i kreativni trijumf francuskog reditelja Franosa Trifoa. Ceo film vrvi od njegove opsesije ženskom magijom, pa su tako brojni elementi filma zapravo označili ulazak feminizma u sedmu umetnost. Iako je radnja smeštena u vreme Prvog svetskog rata, ponašanje junaka označilo je početak seksualne revolucije koja je zahvitala šezdesete.

Legenda takođe kaže da su Robert Benton i Dejvid Njumen inspirisani gledanjem ovog filma, počeli da rade na svom novom scenariju. Tako je nastao film „Boni i Klajd“.

Ali na stranu sve to, ova ljubavna priča o ženi (Žana Moro) koja voli, i koju vole dva muškarca (Oskar Verner, Anri Sere), pogodila je pravo u srce kako gledaoce tada, tako i one koji su ovu priču o ljubavi otkrili godinama kasnije

9. Soba s pogledom (A Room With a View)

Svega je nekoliko filmskih saradnji koje su toliko važne da danas, sa izvesne vremenske distance, možemo da kažemo da su bezmalo definisale pojedine filmske žanrove. Takva je sigurno saradnja reditelja Džejmsa Ajvorija i Išmaila Merčanta. Njihov prvi film „Soba s pogledom“ jedan je od romantičnih klasika, snimljenih pre nego što je duo Ajvori-Merčant postao simbol za ljubavne klišee.

„Soba s pogledom“ je i dan danas neverovatno svež film, zabavan, nesvestan svoje romantičnosti, i nezaustaviljivo divalj kada je portretisanje društva u pitanju.

Lusi Haničerč (Helen Bonam Karter) je mlada Engleskinja koja u partnji Šarlote Bartlet odlazi Firencu, krajem veka. I dobija sobu u hotelu baš sa pogledom na glavni trg. Susret sa gospodinom Emersonom i njegovim sinom Džordžom (Džulijan Sends) promeniće Lusin život zauvek.

8. Večiti sjaj besprekornog uma (Eternal Sunshine of the Spotless Mind)

Momak upoznaje devojku. Zaljube se jedno u drugo. Devojci dosadi momak. Devojka odlučuje da izbriše iz mozga sve uspomene na momka u neobičnom psihijatrijskom eksperimentu. Kada sazna za to, momak pristaje na isti eksperiment.

Nesvakidašnju ljubavnu priču, uvijenu u prepoznatljiv britanski šam, potpisuje reditelj Majkl Gondri, dok su za scenario zaduženi Pjer Bizmut i čuveni Čarli Kofman, scenarista filmova „Biti Džon Malkovič“ i „Adaptacija“.

Kejt Vinslet i Džim Keri pojavljuju se u ulogama koje bez sumnje zauzimaju posebno mesto u njihovim karijerama. Potraga po sećanjima do trenutaka ljubavi i sreće u vreme prvih dana veze potresno je iskrena i dirljivo romantična. Gondri i Kofman uspeli su da prikažu ljubav kao jedinu, zaista vrednu, pojavu na ovom svetu.

7. Hana i njene sestre (Hannah and Her Sisters)

One su tri sestre. Nisu Čehovljeve, nije to Rusija, već Menhetn Vudija Alena. Hana (Mia Farou) je udata za nespretnog Eliota (Majkl Kejn), kojeg privlači sestra Li (Barbara Herši). Ali Li je u vezi sa umetnikom Frederikom, pa kada se upušta u aferu sa Eliotom, nastaju problemi. Uz sve to, Hanin bivši muž upušta se u vezu sa njenom drugom sestrom, neurotičnom i nesigurnom Holi (Dajana Vist)

Film čehovskog naziva, iza kog se krije režija Alena, pretencioznija nego ikada, imao je premijeru 1986. godine, i sa zaradom od 40 miliona dolara postao je njegov film sa najvećom zaradom na blagajnama.

U čemu je zapravo čar Hane i sestara? Reč je o savršenoj kombinaciji drame i komedije, sa tragovima ljubavne afere Eliota i Li. Film ima strukturu nalik pravom romanu, a svaki njegov deo izvanredno odslikava jednu od junakinja i jedan komad priče. Uz sve to ne treba zaboraviti ni izvanrednu glumu Oskarom nagrađenog Kejna, ali ni, bar u tom filmu potcenjene Mije Farou, koja se sa Alenom redovno „družila“ na ekranu ali i iza njega.

Zanimljivo je da je Alen nedavno priznao da je film „Hana i njene sestre“ zapravo ostvarenje koje je „u potpunosti sje***“, i to zbog relativno srećnog kraja.

„Taj deo me je ubio“, izjavio je Alen.

6. Apartman (The Apartment)

Tek što je završio film „Neki to vole vruće“, Bili Vajlder je hrabro uskočio u snimanje „Apartmana“. Dve savršene komedije u nizu bio je izazov koji je na prečac prihvatio, ne razmišljajući o tome da li je moguće i da ga ostvari.

Istina je da je scenario za „Apartman“ stajao u njegovoj polici godinama, još od kada je počeo da ga piše posle gledanja „Kratkog susreta“. Tada je u beležnici zapisao napomenu: „Film o momku koji se penje do toplog kreveta koji su tek napustili ljubavnici.“

Film je snimio za svega pedeset, a montirao za samo sedam dana. Posle toga ostala mu je i gomila neupotrebljene filmske trake sa snimljenim materijalom.

Ispostavilo se da je sve bilo taman onako kako treba, što je potvrdilo i pet Oskara, uključujući i one za najbolji film, režiju i scenario.

Komentarišući kasnije ceo film, kao i glumu glavnih glumaca (Džek Lemon, Širli Meklejn, Fred Makmari), Vajlder je „Apartman“ ocenio kao njegov film sa najmanje mana.

5. Raspoložen za ljubav (In the Mood for Love)

Slavni Von Kar-vai dao je sebi sve vreme sveta da snimi ovaj film, odbijajući da pravi scenario, dozvoljavajući glumcima da ih vode emocije.

Tako smo dobili Megi Čeung i Tonija Leunga koji dočaravaju netipično-tipičnu priču komšija, koji, kako vreme prolazi, počinju da gaje nežna osećanja jedno prema drugom.

Koliko je s jedne strane ovo priča o ljubavi koja može da procveta i iz oštro izgovorenog „Ne!“, toliko je i testament svim budućim rediteljima, kojim Kar-vai pokazuje kako se snima ljubavni film sa dugim scenama, muzikom, krupnim kadrovima glumaca. I kako sve to može savršeno da se uklopi u filmski mozaik.

Reč je o svakako neobičnoj romansi kojom je, verovatno bez ikakve namere, azijski filmski mag na svom vrhuncu, pružio film dostojan nadimka – „Kratak susret“ 21. veka.

4. Do poslednjeg daha (A Bout de Souffle)

Još jedna romantika na talasu francuskog novog talasa, i legendarni reditelj Žan-Lik Godar u svoj svojoj zanesenosti. Godar izvrće holivudske filmske snove, igra se sa glumcima, i daje oduška svim svojim talentima.

Reč je o ljubavnoj priči između sitnog kriminalca (Žan-Pol Belmondo), koga policija traži zbog ubistva, i Amerikanke koja na pariskim ulicama prodaje novine (Žan Seber).

Scenario je imao samo četiri strane, budžet je iznosio skoro 50.000 dolara, i film je doživeo fijasko u SAD. S druge strane okeana, u Francuskoj, film je postao „nova najbolja svar“, kako su pisali mediji.

Godar je znao da je došao trenutak da tretira publiku kao veoma lošu, svoje likove kao bezvredne i u svem tom beznađu napravio je film za sva vremena.

3. Pre svitanja / Pre sumraka / Pre ponoći (Before Sunrise / Before Sunset / Before Midnight)

Amerikanac i Francuskinja u ranim dvadesetim sretnu se u jednom vozu na putovanju kroz Evropu. Ono što većina putnika voza priželjkuje, ostvarilo se u prvom delu trilogije Ričarda Linklejtera.

Ove godine dočekali smo i poslednji deo neverovatne ljubavne priče koju su dočarali Džuli Delpi i Itan Houk. Sve je počelo u Beču, tokom jedne letnje večeri koju nisu prekidali mobilni telefoni ili fejsbuk, u vreme kada su dugi razgovori morali da budu ostvareni licem u lice.

Kilometri među njima i vreme koje nemilosrdno gazi sve nije uništilo ovu ljubavnu modernu bajku. Sa svakim novim delom publika je strepela, ne znajući da li će magija biti uništena. Ali sa svakim novim delom Linklejter je pokazao da pravu ljubav, pa čak iako je filmska, ništa ne može da uništi.

2. Kazablanka (Casablanca)

Jedna od ključnih tačaka u ratnim ljubavnim dramama jeste razdvojenost ljubavnika u vihoru rata. Nije pitanje samo da li će oni preživeti, već da li će preživeti njihova ljubav. Mogu li godine razdvojenosti da progutaju osećanja? Ili daleko od očiju ne znači i daleko od srca?

Filmska povezanost Hemfrija Bogarta i Ingrid Bergman, pod palicom Majkla Keriza, učinila je da mnogi „Kazablanku“ gledaju kao isključivo ljubavni film, iako je tu sakriveno više slojeva.

Možda je čar „Kazablanke“ i u tome što deluje toliko nestvarno lepo, uprkos svim problemima, uprkos buktanju Drugog svetskog rata, uprkos podudaranju sa sličnim događajima koji su se tada odvijali u Maroku.

Nema filmske liste najboljih ostvarenja koja može da izbegne ovaj klasik, kao što nema ni srca pravih romantičara u kojima „Kazablanka“ ne zauzima posebno mesto.

1. Kratak susret (Brief Encounter)

Bez obzira na to ko i gde sastavlja ovu listu, „Kratak susret“ je uvek pri vrhu. Eho nostalgije, dašak romantike koji i dalje osvežava… kako god da posmatrate ovaj film, nakon njega kinematografija zaista nije bila ista.

Romantičniji od svih, bez ijedne scene seksa ili sličnog razmenjivanja nežnosti, pa čak i bez srećnog kraja, „Kratak susret“ je zasluženo na prvom mestu.

Film sa Silijom Džonsonom i Trevorom Hauardom u glavnim ulogama, govori o paru koji se ludo zaljubljuje jedno u drugo. Na putu njihove sreće našla se samo jedna mala činjenica. Zapravo dve: ona je udata, on je oženjen.

Baš zbog toga među njima se neće desiti spektakularna romansa, jer ne žele da povrede svoje bračne partnere. I baš zato film neće imati srećan kraj, jer bi u ovom slučaju srećan kraj pokvario sve. U prilog lepoti ovog filma svakako ide i mala uteha (ili mala laž) koja govori da su sve prave ljubavi tužne.

Koji je, prema vašem mišljenju, najromantičniji film svih vremena?

Izvor: B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.