Zbog neplaćenog duga banka blokira platu

0

Platu zbog neplaćenog duga u najvećem broju slučajeva može da nam blokira samo sud ili institucija kojoj smo to lično dozvolili.

Banke su najčešće u ovoj drugoj grupi, jer sami klijenti, prilikom sklapanja raznih ugovora o gotovinskim kreditima, dozvoljenim minusima, kreditnim karticama, olako potpišu da pristaju da im poslodavac stavi administrativnu zabranu ukoliko dug ne namire na vreme. I sve to, dodatno, pečatom overi i sam poslodavac.

To u praksi znači sledeće: čim klijet ne vrati dve, tri rate, banka ceo dug proglasi dospelim i traži od poslodavca da mu blokira određeni deo zarade u korist banke. Problem je što, u ovom slučaju, dužnik može da ostane bez značajnog dela plate.

Beograđanin D. Marković, zbog kašnjenja plate nije mogao mesečno da namiruje ugovorenih pet odsto duga po kreditnoj kartici, pa mu je banka, posle četiri meseca takvih uplata i nekoliko upozorenja – blokirala platu.

U firmu je stigao nalog da mi u narednih šest meseci, putem administrativne zabrane u korist banke, blokiraju čak dve trećine plate – objašnjava za „Novosti“ D. Marković. – Banka tako planira da joj za pola godine vratim ceo iznos duga po kreditnoj kartici, a ja uz taj zajam, imam još i stambeni u drugoj banci, koji sada neću moći da plaćam. Na moju molbu da mi ne blokiraju toliki iznos mesečno, u prvoj banci su rekli da im zakon dozvoljava namirenje do dve trećine zarade.

NAPLATA POREZA
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza donošenjem rešenja, i to u slučaju ako poreski obveznik nije platio porez. Ovo rešenje postaje izvršno danom dostavljanja, a dužnik ima pravo žalbe u roku od osam dana.

Od Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga, pri Narodnoj banci Srbije, u ovom slučaju mala je vajda. Korisnik je sam, prilikom sklapanja ugovora, potpisao da, u slučaju da ne može da namiruje dug, banka sme da aktivira administrativnu zabranu kod poslodavca. Ni Ministarstvo finansija, iako je u pojedinim slučajevima davalo zvanična mišljenja o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, nije moglo da nam da tačan odgovor da li banka sme da se poziva na ovaj zakon. Upućeni smo, dalje, na Ministarstvo pravde…

Privatni izvršitelji, koji postupaju po ovom zakonu, za „Novosti“ objašnjavaju da „u izvršenje“ kreću isključivo po nalogu suda, osim u jednom slučaju.

Kod naplate komunalnih usluga izvršitelj ima pravo da sam određuje i izvršava ostvarenje novčanog potraživanja – kažu izvršitelji.

Zakon, u postupku za namirenje potraživanja po osnovu „komunalnih i sličnih usluga“ predviđa da poverilac izvršitelju obavezno dostavi, uz svu drugu dokumentaciju, i pismeni dokaz da je prethodno opomenuo dužnika da izvrši svoju obavezu.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se izvršenje na zaradi ili penziji može sprovesti do iznosa od maksimum dve trećine primanja. Ako dužnik prima minimalnu zaradu, za dug može da mu bude blokirano maksimum do jedne polovine iznosa. Kada ima više poverilaca koji žele da se naplate od istog dužnika, oni se namiruju onim redom kojim su na to stekli pravo.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.