Svaki treći proizvod koji kupimo je švercovan
Dok je promet u prodavnicama opao za trećinu u odnosu na 2008, promet na ulicama, pijacama i buvljacima sa namirnicama, kućnom hemijom, kozmetikom, odećom, obućom, pa čak i tehnikom za koju nisu plaćeni ni porez ni carina sve je veći. Robu koja je upola jeftinija nego na rafovima prodavnica kupuju svi, ali prednjače penzioneri i oni sa najnižim primanjima.
Prodavci kažu da ih retko kad i pitaju za cenu, jer su većinom redovne mušterije. Trećina trgovine obavlja se u sivoj zoni. Njom se bavi 28 odsto firmi. Iako je ona važna „sigurnosna mreža“ za mnoge u doba velike nezaposlenosti, njene negativne posledice daleko prevazilaze njene prednosti. Samo iz Mađarske, van legalnih tokova, u Srbiju se godišnje slije roba vredna skoro 600 miliona evra.
Ekonomista Miroslav Zdravković tvrdi da je isplativ šverc robe iz regiona zbog manjih troškova njihove proizvodnje.
"Za sve što se uvozi potrebno je platiti znatnu sumu za proveru kvaliteta, što u zemljama u Evropi nije potrebno, a tu su i firmarine, povećani doprinosi, cene komunalnih usluga," kaže Zdravković.
"Većina nas prati kada su u Mađarskoj, Bugarskoj ili Rumuniji akcije i sniženja, pa tamo u velikim diskontnim lancima kupujemo robu po povoljnoj ceni, a po dolasku iz Mađarske čak nam vraćaju i PDV. Zbog toga možemo da ponudimo robu koja je po ceni u proseku za 20 do 30 odsto niža nego u našim radnjama," kaže Miroljub Radenković, vlasnik tezge u Beogradu.
Pijačne tezge su i glavno mesto za kupovinu rezanog duvana i prateće opreme, a od kako je Poreska uprava pojačala kontrole, nelegalna prodaja duvana preselila se na internet. Koliko je sivo tržište duvana ozbiljan problem, govori to da na svaki procenat koji sklizne iz legalnog u nelegalnu trgovinu, država izgubi oko 10 miliona evra godišnje. Od svakog kilograma rezanog duvana koji se nelegalno nađe na tržištu, država izgubi više od 8.000 dinara. Inače, juče je Ministarstvo poljoprivrede objavilo i da je ova vrsta proizvoda opasna po zdravlje.
"Nelegalna roba najčešće se prodaje preko oglasa, na pijacama i uličnim tezgama, u neprijavljenim prodavnicama, ilegalnim distributivnim centrima, u privatnim kućama. Da bi siva ekonomija bila usmerena u legalne tokove, važno je pojačati rad inspekcija, podržati firme pri otpočinjanju biznisa, smanjiti poreze na rad i parafiskalna opterećenja," kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.
Izvor: Gorica Avalić, Blic