Deponija stigla na korak do kuća

0

Kragujevac je trebalo da bude prvi grad u Srbiji koji koristi deponijski gasi tako što ga pretvara u električnu i toplotnu energiju.

Međutim, otpad ne samo da još nije počeo da donosi prihode, već smeće ozbiljno preti da ugrozi stanovništvo čije kuće se nalaze nadomak deponije.

Kamioni koji izručuju đubre iznad koga lete jata vrana je prizor koji Radoslav Šapić i njegova porodica gledaju svakodnevno.

Tokom četrdeset godina otkako živi ovde, kaže, deponija je rasla, a đubre je stiglo na stotinak metara od kuće.

„Kad sam ja uzeo ovo imanje, to đubre nije ni bilo tu uopšte. Evo šta su napravili, katastrofa. Još sad ako dođu do kuće, bolje da me isele odavde“, kaže Radoslav.

Stanovnici susedne ulice dele iste muke. Iako pripada gradskoj mesnoj zajednici „1. maj“ i nosi ime borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga, ulica je neasfaltirana i bez svetla, a smrad i štetočine deo su svakodnevice.

„Deponija se sama po sebi nekad upali, naročito leti od vrućine. Tu je plastika, staklo… Oni su gasili pre nekoliko noći, celu dan i celu noć to je gašeno“, priča Mirko Đuričić.

U preduzeću „Čistoća“ koje gazduje deponijom kažu da je ovo trenutno jedini način odlaganja otpada. Uz tvrdnju da poštuju zakonske propise, direktor Dejan Raonić kaže da je samo prošle godine izručeno 133.000 tona otpada i priznaje da ovako ne može još dugo.

„U pitanju su godinu, dve dana, čini mi se. Ja kao direktor, posmatrajući kako se deponija širi, i način na koji to ide, ne vidim da je to održivo rešenje na neki duži period. Grad mora da nađe drugo rešenje za deponovanje otpada“, kaže Raonić.

Grad je otkupio još deset hektara nadomak postojeće deponije, kažu u lokalnoj samoupravi. Sa partnerima iz inostranstva razmatraju mogućnosti iskorišćenja otpada i dodaju da se od postrojenja u kojem bi se deponijski gas pretvarao u električnu ili toplotnu energiju nije odustalo. Član Gradskog veća Zoran Jovanović kaže da je projekat završen i čeka verifikaciju.

„Postavljanje postrojenja za iskorišćenje biogas direktno je vezano za zatvaranje otpada. Iz tog razloga se stalo sa tim projektom. Rok od šest meseci niko u ovom trenutku nije pominjao jer za bilo koju tehnologiju koja se spominje, potrebno je godinu i po do dve dana za realizaciju“, navodi Zoran Jovanović.

Brzih i parcijalnih rešenja neće biti, tvrde predstavnici grada i dodaju da postojeća deponija ostaje na istom mestu. U najboljem slučaju, zatvorena i rekultivisana, u skladu sa evropskim standardima.

B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.