Zimsko računanje vremena počinje 27. oktobra

Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena. Ovakvo računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas prvi put je uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Izvor: 021.rs