Pola veka od ubistva omiljenog predsednika SAD: Kenediju žene dovozili u prtljažniku

0

Džon F. Kenedi je bio nepopravljivi ženskaroš koji je spavao sa sekretaricama, stažistkinjama, glumicama, čak i s prostitutkama, neki su od šokantnih detalja iz dopunjene knjige Sare Bredford o životu njegove udovice Džeki.

Povodom pola veka od ubistva najomiljenijeg američkog predsednika, britanska književnica Sara Bredford objaviće, 31. oktobra, novo izdanje biografije “Američka kraljica: Život Žakline Kenedi Onazis”.

Knjiga baca novo svetlo na složene odnose prve dame sa seksualno nezasitim Džej-Ef Kejom (JFK), koji nije bio u stanju da se odrekne svojih seksualnih navika niti je zbog njih osećao grižu savesti.

Kad je postao predsednik, piše Bredfordova, Džon je mislio da će morati da se odrekne avantura, ali je ubrzo shvatio da može da ima svaku ženu koju poželi, i to u Beloj kući, jer je Džeki često bila odsutna.

Džon Kenedi i Merilin Monro

Dosijei tajne službe opisuju kako su mu agenti dovodili stažistkinje s kojima je priređivao zabave u bazenu Bele kuće, a jedna od njih je priznala da su je “prokrijumčarili” u gepeku automobila. Nije prezao ni od grupnjaka s tri devojke odjednom, među kojima su ponekad bile i prostitutke.

Čak i kad je Džeki bila tu, predsednik nije bio naročito diskretan. Možda najfrapantnije zvuči priča Merion – Mimi Birdsli. Ona je kao 19-godišnja maturantkinja došla da intervjuiše

Džeki Kenedi za školski list. Godinu dana kasnije postala je stažistkinja Bele kuće i kada je predstavljena predsedniku na večernjem koktelu, on joj je ponudio da joj pokaže rezidenciju. Tada joj je na Džekinom krevetu oduzeo nevinost. Jedan prijatelj ga je upitao zašto to radi.

„To je jače od mene. Dobijem migrenu ako mi svakog dana ne dovedu neko novo dobro parče“
, rekao mu je.

Uprkos svemu, uvek je tvrdio da je Džeki jedina žena do koje mu je zaista stalo.

„Veoma je volim i sve bih uradio za nju. Nemam osećaj da sam je izneverio jer je stavljam na prvo mesto u svemu“,
seća se Džonovih reči Li Radživil, Žaklinina sestra.

Bobi Kenedi ukrao mozak ubijenog brata da se ne bi saznalo koliko je predsednik bio bolestan

Knjiga Džejmsa Svonsona pod naslovom “Ubistvo Džona F. Kenedija” navodi na zaključak da je Robert Kenedi, brat ubijenog američkog predsednika, ukrao mozak svog brata nakon obavljene obdukcije.

Posle predsednikovog ubistva u Dalasu, njegovi posmrtni ostaci avionom su transportovani u Vašington, gde je u Mornaričkoj bolnici “Betezda” obavljena autopsija. Njegov mozak je stavljen u kutiju od nerđajućeg čelika sa poklopcem na zašrafljivanje i odnet u prostorije Obaveštajne službe. U izvesnom trenutku kontejner je u sefu transportovan do Nacionalnog arhiva.


Džon sa braćom Robertom i Edvardom „Tedom“ Kenedijem

Autor knjige Džejms Svonson izjavio je za “Njujork post” da je kutija “odneta u obezbeđenu prostoriju koju je koristila Evelin Linkoln, odana bivša sekretarica Džona F. Kenedija, dok je ona sređivala njegovu službenu dokumentaciju.”

„U oktobru 1966. otkriveno je da su mozak, delovi tkiva i ostatak materijala sa autopsije nestali, i od tada ih niko više nije video“, izjavio je Svonson. Tokom svojih istraživanja on je došao do zaključka da je državni tužilac Robert Kenedi sklonio predsednikov mozak.

Teorije zavere o motivima bizarne krađe

Motivi koji stoje iza ove bizarne krađe nisu sasvim jasni, budući da zagovornici teorija zavere tvrde da je cilj bio da se spreči da na svetlo dana izađu informacije o prirodi ubistva, dok drugi, uključujući i Svonsona, misle da cilj nije bilo prikrivanje dokaza o zaveri, već želja da javnost ne sazna koliko je predsednik stvarno bio bolestan.

„Moj je zaključak da je Robert Kenedi ukrao mozak svog brata, ne zato da bi sakrio dokaze o zaveri, već možda da bi sakrio dokaze o razmerama bolesti predsednika Kenedija, ili možda da bi sakrio dokaze o količini lekova koje je predsednik Kenedi uzimao“, izjavio je Svonson.

Tek mnogo godina nakon Kenedijeve smrti otkriveno je da je veći deo života patio od Adisonove bolesti, koja može da ima i smrtan ishod. Ova bolest se javlja kada telo ne proizvodi dovoljno hormona, pa lečenje obuhvata konzumiranje lekova koji zamenjuju hormone.

Osim toga, dijagnostifikovana mu je hipertireoza, a patio je i od jakih bolova u leđima, zbog čega je tokom predsedničkog mandata konstantno uzimao lekove.

Knjiga Džejmsa Svonsona jedna je od mnogih objavljenih uoči 50. godšnjice Kenedijeve smrti 22. novembra 1963.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.