Miroslavljevo jevanđelje danas pred publikom (VIDEO)
Jevanđelje će biti dostupno na uvid svim zainteresovanim posetiocima od 12-20h. Narodna biblioteka Srbije koja je matična ustanova za zaštitu stare i retke knjige, propisala je poseban režim po kojem Miroslavljevo jevanđelje, uz odobrenje Ministarstva kulture i informisanja i saglasnost Narodne biblioteke, može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine. Shodno tome, nakon 24. oktobra, sledeći termini u kojima će moći da se vidi Jevanđelje biće prvi i poslednji četvrtak u mesecu tokom trajanja izložbe "Zaveti i poruke. Stefan Nemanja - devet vekova".
Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu pod inventarskim brojem 1536. Pisano je na pergamentu i ima 181 list; u kožnom je povezu. Jedan od listova (br. 165), koji je ruski vladika Porfirije Uspenski odneo 1845-46. godine iz Hilandara, čuva se u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Zapis na poslednjem, 181. listu Jevanđelja govori da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Miroslavljevo jevanđelje je, verovatno, bilo namenjeno njegovoj zadužbini – episkopskoj crkvi sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, a pretpostavlja se da je tamo moglo biti ispisano i ilustrovano.
Iz zapisa na poslednjem listu se saznaje i ime dijaka Gligorija, koji se potpisao na još jednom mestu u knjizi, na listu 178, ovaj put kao Grigorije. U nauci su postavljene različite hipoteze o njegovoj ulozi u nastanku Jevanđelja. Smatra se da je mogao biti pisar ili minijaturista.
Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Osim jevanđeoskog teksta, ispred svakog čitanja ima ispisane alilujare.
Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Minijature su u obliku zastavica i inicijala. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već je verovatno iz XIV veka, a pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa.
Miroslavljevo jevanđelje pokazuje razvijen sistem knjižnog ukrasa, zasnovan na zapadnjačkoj i vizantijskoj tradiciji. Stil minijatura u osnovi je romanički, a sadrži i vizantijske uticaje. U njemu su zastupljeni inicijali karakteristični za romaničku minijaturu, često poreklom iz ostrvske (insularne) i pre-karolinške umetnosti, kao i jednostavniji inicijali vizantijskog porekla.
Osnovna sredstva izražavanja iluminatora Miroslavljevog jevanđelja su linija i boja. Njihova paleta je svedena, a odnosi boja zvučni. Pri obradi ljudske figure, volumen je postignut crtežom, a ređe modelacijom. Inkarnati su svetlo-ružičasti ili je ostavljeno da se vidi boja pergamenta, a plastičnost je postignuta nanošenjem rumenila na istaknute površine lica. Proporcije su zdepaste, a draperije slede i naglašavaju oblike tela.
Miroslavljevo jevanđelje se čuvalo u manastiru Hilandaru do 1896. godine, kada ga je kralj Aleksandar Obrenović dobio na poklon od bratstva i doneo u Srbiju. Život Jevanđelja u muzeju započinje 1935. godine, njegovom predajom Muzeju kneza Pavla. Godine 2005. Miroslavljevo jevanđelje je upisano u Uneskovu listu Pamćenje sveta. Postalo je deo prepoznatljivog identiteta Narodnog muzeja, posebno zbog upotrebe minijature sa dve sučeljene ptice za logo Muzeja.