Na sahranu Jovanke Broz dolazi 20 delegacija

0

Dvadesetak delegacija komunista i antifašista iz cele bivše Jugoslavije doputovaće autobusima i privatnim automobilima u subotu na sahranu Jovanke Broz

Bez opela i državne zastave na kovčegu, bez verskih i ideoloških simbola na nadgorbnoj ploči, uz zvuke posmrtnog marša u subotu u 12 sati kovčeg sa telom Jovanke Broz biće položen u grobno mesto sa leve strane grobnice u Kući cveća u kojoj počiva Josip Broz.

Nikakve trobojke, ni jugoslovenske, ni srpske, na kovčegu neće biti jer, kako kažu u odboru za sahranu, Jovanka nije imala državnu funkciju. Počasnu stražu i plotun zaslužila je kao potpukovnik JNA i nosilac Partizanske spomenice 1941.

Prethodno će se od nje oprostiti premijer Ivica Dačić, sestrić Goran Aleksić i predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević. Umesto predsednika republike Tomislava Nikolića, koji, kako nam je rekla njegova medijska savetnica Stanislava Pak, ima ranije ugovorene obaveze, sahrani će prisustvovati njegova supruga Dragica.

„Crna Gora je, srazmerno broju stanovnika, imala najviše boraca u NOB-u, najviše narodnih heroja, generala, nosilaca Partizanske spomenice. Jako negujemo antifašizam, a veza sa Titom je neraskidiva. Jovanka je za nas bila nešto posebno. Ličnost koja je pokazala takvo dostojanstvo u trpljenju, zaslužuje divljenje. Crna Gora zato želi da je isprati od srca“, kaže Anka Vojvodić za “Novosti”.

Opela neće biti jer je takva bila želja i njena i njene porodice. A kada na njeno grobno mesto bude postavljena ploča od belog venčačkog mermera, sa zlatnim slovima, identičnim onim na Titovoj ploči, ispisanim “Jovanka Broz 1924-2013”, počasnu stražu od pripadnika Garde preuzeće njeni saborci iz Šeste ličke.

Konačan protokol biće utvrđen na današnjoj sednici odbora za sahranu.

Za sada se zna da će delegaciju Srba iz Hrvatske predvoditi poslanik Milorad Pupovac, dok će u crnogorskoj delegaciji, pored ambasadora Igora Jovovića, biti i predstavnici SUBNOR-a i antifašista – general Jovo Kapičić, bivši ambasador u Beogradu Anka Vojvodić i Sofija Klikovac.

Kao dete, Anka Vojvodić je živela sa porodicom na Dedinju i išla u Osnovnu školu “France Prešern” u Užičkoj ulici, preko puta Belog dvora:

„Tito i Jovanka bili su nam u komšiluku. Njihovi unuci Zlatica i Joška išli su sa mojim sestrama u razred i ni po čemu se nisu izdvajali od druge dece. Mogli smo stalno da vidimo kad konvoj automobila izlazi iz Belog dvora. Imala sam sedam godina, mislim da je bila proslava Prvog maja, kada su pored mene prošli Tito i Jovanka u kabrioletu. Zračila je elegancijom i otmenošću. Kod nas, u Crnoj Gori, se kaže bila je lijepa ka vila na goru.“

I Udruženju komunista Jugoslavije u Srbiji javilo se desetak srodnih organizacija iz regiona, koje će poslati delegacije na sahranu. Među komunistima iz Srbije biće Mira Tokanović, koja je nekoliko puta, kao član Socijalističke omladine, bila u Titovom i Jovankinom društvu:

„Bili su gosti nas, omladinaca, 1968. u Domu omladine. Toliko im je bilo lepo da su te noći ostali do 3.30. Ja sam dobila zadatak da zamolim druga Tita za ples. Prišla sam mu, a on se izvinio i rekao da mu lekari zabranjuju da igra zbog noge. Godišnje bi odigrao samo dva plesa, sa Jovankom za Novu godinu. Odmah je našao zamenu – predsednika omladine Janeza Kocijančiča“.

Dolazak na sahranu najavile su i delegacije Jugoslovenskog centra “Tito” iz Beograda, društava “J. B. Tito” iz Banjaluke, Bihaća i Cazina, Lige antifašista jugoistočne Evrope iz Jajca, KP Hrvatske, Udruženja građana “J. B. Tito” iz Kočana i Partije Sojoz na Titovi levi sili iz Makedonije, Narodne komunističke partije BiH i Saveza antifašista i boraca NOR kantona Sarajevo.

Predsednički par je videla i na radnoj akciji Sutjeska 1970, kada su akcijaši smislili stihove: „Druže Tito, samo piši, radićemo i po kiši. Ako piše i Jovanka, radićemo bez prestanka“. Brozova udovica se i posle četiri decenije sećala tih stihova, baš kao što se Mira Tokanović seća jednog sleta na kom su promrzli u suknjicama i belim bluzama i kada ih je Tito terao da se toplije obuku za slikanje:

„Osuđujem sve nas što smo dozvolili da ta žena decenijama bude zatvorena nama ispred nosa!“

I Milovanu Mići Stojanoviću, koji je 24 godine bio Titov lični kuvar, Jovanka Broz ostala je u lepom sećanju. Od maršalove smrti prohujale su pune 33 godine, a Mića se i danas seća koliko je Broz, do samog kraja, iako su bili razdvojeni od 1977, voleo lepu Ličanku:

„Krajem 1979. Tito je proveo skoro mesec dana u Karađorđevu, odakle je i otišao u bolnicu. Oko Nove godine ušao je u kuhinju i rekao mi da pošaljem Jovanki jagnjetinu i prasetinu: Moja Joka to voli. Video sam mu suzu u očima. Pre toga je imao maratonske sastanke sa generalima, da li su ga njihovi referati i brifinzi podsetili na rastanak ili je predosećao kraj, tek shvatio sam da mu je žao“, priča Stojanović za “Novosti”.

Iako mnogi tvrde da je prva dama SFRJ bila teške naravi, Stojanoviću, koji je posle Titove smrti kuvao za nove predsednike, nije bilo teško da radi u rezidenciji Brozovih:

„Jovanka je bila odmerena, kulturna, pametna žena, znala je pravila ponašanja i rukovođenja na dvoru. Ona je, uslovno rečeno, meni bila šef. Nije se nikada mešala u stručni deo posla, ali je često birala jela i određivala meni. Imali smo odličnu saradnju: ona bi predložila jelovnik, ali bi me pitala za mišljenje. Prihvatala je skoro sve što bih sugerisao“.

U proleće 1945. na posao u Maršalatu, sa zadatkom da vodi domaćinstvo predsednika SFRJ i stara se o njegovoj bezbednosti, Jovanka je došla u vojničkom odelu, u cokulama, sa opasačem i titovkom na glavi. Nepunu deceniju kasnije, sada već kao supruga Josipa Broza, imala je sve manire dame sa stilom i bila je perfekcionista.

„Tito i Jovanka su bili zahvalni gosti: voleli su da jedu skoro sve“, seća se Stojanović, koji je svoje uspomene sabrao u knjigu „Kako sam skuvao istoriju“
, koja će uskoro izaći.

Da li je to bio odraz ličnosti, ili posledica nemaštine koja ih je pratila u prvoj polovini života, nisam mogao da procenim, ali takve goste možete samo poželeti. Najviše su voleli jela od testa, pite, mlince, knedle… Bilo je uživanje gledati ih kako jedu. Kuhinja Bele vile na Brionima im je bila slaba tačka. Pošto se nalazila na putu do plaže, nisu mogli da prođu, a da ne probaju nešto ili, pak, da kažu: Druže Mićo, secni malo od onog butića.“

Za doručak su obično voleli kačamak sa čvarcima ili sa prženim crnim lukom, cicvaru od heljde, kuvanu junetinu, kokošiju ili supu od fazana, mladi sir, papriku, jabuke jonatan…

„Jovankina lična i porodična drama počela je 1975. Kao prva dama Jugoslavije, Jovanka je bila i šef u njihovoj rezidenciji i na neki način je imala uticaj na Broza. Stotinu puta sam bio u njihovoj blizini i nisam primetio da se ona mešala, tačnije rečeno, preterano mešala. Ali i to što je bila između Tita i nekih ljudi, smetalo je“
, svedoči Mića.

Izvor: B92, Blic, Večernje novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.