Evropa i njena budućnost po Angeli Merkel

0

Prva ekonomija Evropske unije, Nemačka, koja se oslobodila političke uzdržanosti na koju je bila osuđena od rata, već desetak godina nameće svoj uticaj.

Takav razvoj događaja se progresivno odvija od dolaska nemačke kancelarke Angele Merkel na vlast 2005. koji je postao još izraženiji otkako Merekelova pregovara o osnivanju koalacione vlade tokom trećeg uzastupnog mandata, preneo je Rojters.

Nemačka, koja je šesta najmnogoljudnija država i peta industrijska sila Evropske unije, zauzima dominatnu poziciju koju nijedna država članica nije u stanju da ospori. Angela Merkel je učvrstila svoj dominatni položaj u Briselu pre svega postavljajući svoje bliske saradnike na strateške pozicije. Ali kada ispostave nemačke kancelarke u Briselu ne uspeju da sprovedu interese svoje zemlje, ona se ne dvoumi da sama interveniše.

Poslednji primer je ustupuk koji je EU napravila zahtevima Nemacke uprkos opasnosti od izbijanja trgovinskog rata sa Kinom zbog uvoza solarnih panela tokom 2013. Evropska komisija se pripremala da uvede sankcije Pekingu optuženom za „damping“ investicije na evropskom tržištu. Kineski premijer Li Kećijang je prilikom posete Berlinu objasnio Angeli Merkel da bi se takva mera mogla loše odraziti na nemačku automobilsku industriju.

Prema svedočenju jednog visokog evropskog zvaničnika, nemačka kancelarka je lično pozvala evropske partnere, na celu sa Portugalijom i Irskom, da ih podseti na pomoć koju im je Nemačka dala tokom dužničke krize, što su službe predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza demantovale.

Poruka nemačke kancelarke tom prilikom je bila sasvim jasna, Nemačka, arihtekta planova za spasavanje evrozone i najvećeg finasijera evropskog budžeta, neće se izlagati riziku da izgubi 50 milijardi dolara godišnjeg izvoza u Kinu, pre svega u mašinama, luksuznim automobilima, bornim kolima i ostaloj opremi.

Šef demohrišćana u Evropskom parlamentu Herbert Rojl, smatra da je rastući uticaj Nemačke prirodni i logičan sled istorijskih zbivanja. Nemačka je dugo stavljala na raspolaganje svoje bogatstvo Evropi koju je zastupala Francuska u zamenu za laganu političku rehabiltaciju posle kraha nacizma.

To vreme je prošlo„, smatra Rojl, podsećajući na dugu vladavinu kancelara Helmulta Kola tokom 90-tih kada je osmišljen evro i izvršeno ponovno ujedinjenje Nemačke.

Svesna svoje moći, Nemačka je odlučila da preuzme nove odgovornosti kao i da se više ne zadovoljava da bude nemi posmatrač iz ugla koji se izvinjava zbog svoje prošlosti. Preuzimanje odgovornosti znači i zauzimanje uticajnih položaja ljudi iz senke u Briselu.

Uve Korsepius, savetnik Angele Merkel za evropske poslove je generalni sekretar Evropskog saveta koji pod striktnom kontrolom drži 3.000 zaposlenih kojima ne dozvoljava pristup Fejsbuku niti sajtovima vezanim za putovanja tokom radnog vremena.

Johan Lajtenberg je šef kabineta Žozea Manuela Baroza i supervizor za trgovinska i politička pitanja EU.

Klaus Vel je generalni sekretar Evropskog parlamenta i ima uticaja na skupštinu tako da mu je dodeljen nadimak „princ iz senke„.

Povezanost između Nemaca u Briselu nemačkih iseljenika i berlinske političke elite nije uopšte slučajna. Svojevremeno se Helmut Kol žalio da njegovi sunarodnici kada postanu funkcioneri u Briselu zaborave svoje poreklo.

Ovakav hegemonistički polažaj ljuti pojedine evropske partnere, posebno Francusku.

Nemci smatraju da bi sve bolje funkcionisalo ukoliko bi sve bilo nemačko ili ukoliko bi svi imali smisao za praktično„, smatra Rojl.

Evropski poslanik Danijel Kon-Bendit je prokomentarisao da bi takva strategija Nemačke mogla imati negativne posledice jer takvim pristupom Berlin predstavlja kočničara Evrope.

Izvor: b92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.