Zlatan Stipišić Gibonni kreće solo: "Postojim i bez Osmog putnika!" (1989)

0

Još u vreme prvih koraka svog sastava, Zlatan Stipišić Džibo delovao je vrlo odlučno i autoritativno, baš kao istinski lider Osmog putnika. Sve šanse za uspeh bile su na njegovoj strani: mlad je, zgodan, atraktivan, sa zanimljivim pesmama i dobrim bendom

April 1989: U Bošnjacima kraj Vinkovaca, Crvena jabuka je završila snimanje svog novog albuma „Tamo gdje ljubav počinje“. Sve pesme napisao je Zlatan Arslanagić, aranžmani su kolektivno delo Crvene jabuke, a produkciju je uradio sada već stalni član grupe, gitarista Nikša Bratoš. Ploča se očekuje sredinom aprila u izdanju Jugotona, a naslovi zvuče obećavajuće: „To mi radi“, „Tuga, ti i ja“, „Volio bih da si tu“, „Ne dam da ovaj osjećaj ode“, „Ples nevjernih godina“… Borisu Novkoviću ispunila se… ahm, velika želja: otišao je u JNA. Vojni rok služi u kasarni u Čapljini, pušku sada bolje poznaje nego gitaru – ali ipak smišlja nove pesme za veliki muzički kambek 1990. godine. Pišite mu na adresu: Boris Novković, V.P. 2469/1, 79400 Čapljina… Nove ploče imaju: Dino Dvornik, Ekatarina Velika („Samo par godina za nas“), Električni orgazam („Najbolje pesme 1980 – 1988“), Gile („Evo sada vidiš da može“), a od licencnih izdanja u izlozima prodavnica ploča najviše se ističu: Enya („Watermark“), Traveling Wilburys, Black („Comedy“), Big Country („Peace In Our Time“), Ofra Haza („Shaday“), Keith Richards („Talk Is Cheap“)… Aktuelni su demo-bendovi Megapolis (Slavonski Brod), Erazmus i Psihokratija (Beograd), Boban Band (Kumanovo), Žuta marama (Svetozarevo)… Na velikoj turneji koja se reklamira kao „Putujući YU rock spektakl“ nalaze se bendovi: YU grupa, Valentino, Kerber, Alisa, Rezervni točak – a povremeno im se kao specijalni gost pridružuje i Hari Mata Hari. Grupe u jednom danu nastupaju u dva grada – kad YU grupa završi nastup u Bosanskoj Dubici, odmah seda u kombi i ide na pripremljenu pozornicu u Sisku… i tako se svi postepeno sele iz Vrboveca u Bjelovar, iz Apatina u Sombor, iz Belog Manastira u Osijek, iz Nikšića u Trebinje, iz Prnjavora u Banja Luku… od 4. do 18. aprila – bez slobodnog dana!… A svoje slobodne dane uveliko koristi bivši vođa splitske grupe Osmi putnik, koja se polako seli u spomenar YU rocka. Šta li je sledeće na umu Zlatanu Stipišiću Džiboniju?

„Čvrsto sam odlučio da još više radim na svojim ambicijama, koje samo na prvi pogled djeluju kao neostvarive – izvoz naše muzike u svijet. Ako može Kusta, ako su mogli Beneš i Parlov, ako može Dražen Petrović, Pogorelić i niz poznatih slikara i književnika – zašto se ne bi probio i neki jugoslavenski muzičar?!“

Izgledao je kao idealna ličnost za snove i ružičastu javu tinejdžerki, posebno onih kojima je pri srcu žestoka muzička paljba.

Ne može se reći da Džibo nije uzeo dobar deo onoga što mu je pripadalo.

Curice su ga saletale na svakom koraku, kolege pozivale na saradnju. a (prvenstveno zahvaljujući njegovom učinku) Osmi putnik je polako sazrevao kao grupa.

O tome svedoče i tri objavljena albuma njegovog sastava, uključujući i poslednji „Drage sestre moje… Nije isto bubanj i harmonika“, posle kojeg je usledio raspad. Džibo je netragom nestao. Umesto njega, iz Splita su stizale priče da je psihički i fizički propao, da je pobegao u Nemačku… Bilo je i takvih ljudi koji su „pouzdano znali“ da je „mrtav“.

Kad nam je konačno dosadilo da sa strane osluškujemo ovakve glasine, pozvali smo ga telefonom. Nekoliko dana kasnije, sreli smo se u Beogradu.

– Odavno sam prestao da reagujem na takve stvari – odmahuje Džibo. – Čak smatram da je dobro dok me ogovaraju. Neće valjati kad me uopće ne budu pominjali, to bi značilo da ono što radim nema smisla.

Ceo tekst

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.