5 mitova o životinjama u koje većina ljudi veruje

0

Životinje su oduvek bile inspiracija za razne mitove, poput onog: ako presečete glistu na pola, dobićete dve.
Dosta ovih mitova dolazi iz crtanih filmova, a donosimo vam 5 popularnih za koje ste morali da čujete… a većina ljudi još uvek veruje da su istiniti…

1. Ako presečete glistu na pola, dobićete dve

Za većinu dece, ovo je bio prvi eksperiment iz biologije. Pronađu glistu, preseku je na pola – i desi se čudo: obe polovine su još uvek žive!

Za biologe ‘crv’ se odnosi na mnoge, vrlo različite organizme. Sposobnost da regenerišu delove tela se razlikuju kao nebo i zemlja, iako se repovi generalno lakše regenerišu. Kod glista, repovi obično umiru kada ih odsečete, dok kod drugih vrsta ‘crva’ mogu ponovo da izrastu. Neke vrste mogu čak da regenerišu i delove glave. Gliste imaju kompleksno izgrađeno telo, sa mozgom, srcem, organima za varenje, repom…

Dakle, ideja da presečete glistu na pola i dobijete dve je isto toliko luda kao da to učinite sa kravom ili psom.

Ovaj mit verovatno potiče od jednostavnog nesporazuma. Crvi, kao i većina buba, imaju regenerativne sposobnosti, samo što nisu napredne kao što mislimo. Dakle, ako ste odsekli deo repa gliste postoji mogućnost da bi novi mogao da izraste.

A zašto se obe polovine kreću? Zato što se grče od bola koji ste im naneli, dok ‘ispaljuju’ poslednje nervne signale. Slična stvar se dešava i kod obezglavljivanja kokošaka i ljudi. Ukoliko se i dalje pitate… Da, gliste, nakon što ih prepolovite – umiru.

2. Zečevi jedu šargarepu, miševi vole sir

U svetu mitova, šargarepe su za zečeve ono što su banane za majmune. Jedina stvar koja je ‘sigurnija’ od zeke sa šargarepom, je miš koji voli sir. Ukoliko na mišolovku ne postavite veliki (trouglasti) komad sira, miš nikada neće ući u klopku.

Crtaći su zagorčali život zečevima. Dovoljno govori činjenica da na svakoj web stranici o zečevima mora da bude ovo upozorenje: „Ako pokušate da hranite zeca samo šargarepom, on će umreti“. Ako se vašem zecu ipak svidi šargarepa, i dalje morate paziti koliko mu dajete da je jede.

Zečevi koji žive van crtanih filmova uglavnom jedu seno i zeleniš. Ako date zecu šargarepu sa zelenim vrhom, on će pojesti samo zeleni vrh.

Što se tiče miša i sira… miševi imaju jako osetljivo čulo mirisa… a većina sireva ima jake mirise, od kojih miševi bukvalno beže.

Nedavna studija je pokazala da miševe odbija hrana poput sira, a da ih privlači ona koja sadrži relativno više šečera, kao što su žito i voće. Ovaj mit je napokon prepoznao i Britanski Parlament, pa izdao ‘zvaničnu napomenu’ da je najbolje da se miševi namame keksom, žitaricama ili čokoladom.

3. Ptica će napustiti svoje ptiće ako ih dotaknete

Prvo, ptice retko koriste čulo mirisa, i umesto toga oslanjaju se na oči i uši. Dakle, ne, ne može odmah da oseti kada je njena beba zaražena ljudskim mirisom, koji ostaje na njoj nakon što je dotaknete.

Drugo, ptice zaista nije briga da li ste dotakli njihove mlade ili ne. Iako, ako to činite dok ptić uči da leti može biti štetno za njega, to ne sprečava majku da ih hrani i vodi brigu o njima. Majke ptice su vezane za svoje mlade u dobrim i lošim momentima, baš kao što su i vaše majke vezane za vas.

Treće, ukoliko zaista i nađete malo ptiče ispod drveta, verovatno je ispalo iz gnezda i iako ga majka neće sigurno napustiti jer ste ga dotakli, ipak ga ne premeštajte na drugu lokaciju, jer će ga to samo razdvojiti od majke, koja je u tom trenutku verovatno u potrazi za hranom.

4. Bikove iritira crvena boja

Za mnoge od nas, jedini deo kulture Španije za koji znamo je da se okupljaju na stadionima, gde čovjek u smešnom odelu maše ljutom biku komadom crvenog platna ispred nosa. S ciljem da ga još više naljuti.

A onda ste u jednom trenutku vašeg života videli, vjerojatno u crtanom filmu, da je crvena boja ta koja ljuti bika.

Zašto je ovo samo mit? Zato što su bikovi u stvarnom životu daltonisti (uopšte ne razlikuju boje). Ono što bikove razbesni je mahanje platna ispred očiju.

5. Kamile smeštaju vodu u svoje grbe

U stvarnosti, kamile ne smeštaju vodu u svoje grbe, već masnoće. Masnoće su mnogo korisnije od vode u pustinji, jer daju kamilama energiju koja im je potrebna da bi se njihov metabolizam održao. Ne zaboravite da je hrana, kao i voda, jako retka pojava u pustinji.

Ako se pitate da li kamilama treba vodu i kako ne dehidriraju – naravno da im je potrebna i naravno da mogu da dehidriraju. Ali uzmite u obzir činjenicu da telo kamile funkcioniše drugačije od tela čoveka. One mogu same da se ohlade i da ostanu hladne mnogo duže od ljudi. Takođe imaju i posebne ćelije koje ne dozvoljavaju da im padne krvni pritisak kada padne zapremina tela. Sve to doprinosi činjenici da mogu da prevale jako dug put bez dehidratacije.

Jedan izvor ovog mita dolazi iz drevnog Rima, gdje je filozof/prirodnjak Plinej zaključio da kamile imaju dva stomaka, jedan za hranu i drugi za vodu. Neupućena javnost, videvši da kamila ima dve grbe, zaključila je da je u njima smešten stomak.

Drugi izvor je taj, da pustinjski nomadi – u vremenima očaja, raspore kamilu i piju vodu iz nje. Ovo se zapravo i dešava, popiju vodu koja se pomešala sa hranom koju kamila još nije svarila. Važno je zapamtiti da piju vodu iz stomaka, a ne grbe.

Izvor: Pixelizam

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.