HOROR U LJIGU: Psi i mačke izgrizli mrtva tela majke i sina
Tomislav je kod sestre i sestrića svratio da im odnese stvari i namirnice, pošto su živeli od svega 12.000 dinara penzije koju je Bosiljka nasledila kad joj je muž pre desetak godina preminuo. Ostavši bez supruga, Bosiljka se sa sinom, koji je u međuvremenu izgubio posao, doselila u svoje rodne Lalince. Kuća u kojoj su živeli je u osami, daleko od prvih komšija, do imanja pokojne Bosiljke stiže se teško prohodnim seoskim putem, preko potoka...
"Da nije došao u posetu Tomislav iz Beograda, ko zna kad bi se saznalo da su Bosiljka i Radoslav umrli, jer kod njih je retko ko svraćao, čak je i poštar njenu penziju ostavljao kod nas", kaže Bosiljkin brat Dragan Đorđević (80) iz Lalinaca.
"Bosiljka je poslednjih godina imala velikih problema sa zdravljem, kao da nije znala za sebe, išla je po selu, skupljala stare stvari, flaše, paklice cigareta i sve to nosila kući..."
Draganova supruga Milena (77) kaže da su se iznenadili kad ih je, nedugo pošto je otišao da obiđe sestru, telefonom pozvao Tomislav i rekao da se nešto čudno dešava, jer na njegovo dozivanje niko ne odgovara, a u kuću ne može da uđe, jer pas besno laje i reži na pragu ulaznih vrata. Uspeo je, međutim, da proviri kroz prozor sobe.
"Tada je Tomislav samo izustio: “Milena, ovde je tragedija, izgleda su oboje mrtvi", kaže sagovornica Novosti.
"Kad je ubrzo stigla policija, na krevetu su zatekli mrtvog Radoslava, kome su, kako nam je rečeno, mačke i pas pojeli celo lice, a Bosiljka je ležala na stomaku, na podu, pored šporeta na drva. U levoj ruci je grčevito držala dve jabuke."
Majka i sin biće sahranjeni u Lalincima. Zvanično, nije saopšteno pre koliko vremena su preminuli, ali je sigurno da su dugo bili mrtvi, jer je iz kuće, uprkos hladnoći i mrazu, već počeo da se širi prepoznatljiv miris truleži...
Tela su prebačena u valjevsku bolnicu na obdukciju, koja je juče obavljena. Petar Trnovac, portparol Policijske uprave u Valjevu saopštio je da je Radoslav preminuo od infarkta, a Bosiljka od posledica smrzavanja.
"Poslednji put Radoslava smo videli živog pretprošlog četvrtka, 28. novembra, kada je došao po penziju", priseća se Milena. "Baš sam ga pitala šta radi Bosiljka, a Radoslav veli da je ostala kod kuće, loži vatru i da nigde ne ide, jer je napolju velika studen. Bosiljka je pre neku godinu počela da remeti s pameću, pričala je sama sa sobom, stalno joj se nešto priviđalo, nosila je neke motke. U poslednje vreme, jadnica, nije mogla ni razgovetno da govori. Ništa se nije razumelo šta kaže. A Radoslav, često se žalio da ga nešto guši u grudima..."
Milena kaže da majka i sin nisu imali zdravstvene knjižice, niti su išli kod lekara. Nisu se obraćali ni za socijalnu pomoć. Uz skromnu penziju, prehranjivali su se tako što su povremeno prodavali ovce i jagnjad, koje su gajili. Njihova porodična kuća je potpuno oronula, na prvi pogled vidi se dugogodišnji nemar. Terasa je prepuna otpadaka koje je Bosiljka sakupljala, a dvorište je pretvoreno u otpad – krcato metalnom starudijom. Mnoštvo neuhranjenih mačaka tumara dvorištem i kućom, a sa ulaznih vrata, koja su odškrinuta, reži pas...
"Dok je bila iole zdrave pameti, išla je Bosiljka u pečurke, prodavala na pijaci, te su i od tih para živeli", kaže Dragan. "Ovce koje su gajili na ivici su smrti, jer ko zna koliko dana su bile u toru bez hrane i vode. I mi smo Bosiljki i Radoslavu pomagali koliko god smo mogli, znali smo da žive teško, ali niko nije očekivao da će tako brzo oboje da skončaju. Ovo je u ljiškom kraju nezapamćena tragedija..."
Izvor: NOVOSTI