Novi Sad: Predstavljena Normativna gramatika srpskog jezika

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić je napomenuo da je taj novi Matičin lingvistički projekat "veliki rezultat u standardizaciji srpsko jezika", kojim je zaokružen sistem suštinski važnih knjiga u toj oblasti, u koje se ubrajaju i "Pravopis srpskog jezika" iz 1993. godine, kao i "Rečnik srpskog jezika" iz 2007. godine.

Ta dela su neophodna za sam proces normiranja i standardizacije jezika, za utemeljenje i sprovođenje uspešne jezičke politike, koja do sada "nije bila dovoljno uspešna", rekao je Stanić i naglasio da se, zahvaljujući takvim knjigama, može valjano da neguje jezička kultura.

Predsednik MS je podsetio da je rad na "Normativnoj gramatici" pokrenuo Odbor za standardizaciju srpskog jezika, a čitav projekat su finansirali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo kulture i informisanja.

Govoreći o spektru normativnih kvalifikatora sadržanih u toj knjizi, poput “prikladnije je”, “dopušta se”, “preporučuje se”, “bolje nego” i mnogim drugima, prof. dr Rajna Dragićević je istakla da je ta normativna gramatika nastala na osnovu “realnog jezičkog stanja”.

Akademik Milorad Radovanović je istakao da je pred čitaocima “kapitalno delo srpske lingvistike” i ocenio da je ta gramatika okrenuta više budućnosti srpskog jezika.

Matica srpska je tom knjigom “znatno upotpunila svoje delo i poslove”, kada je reč o negovanju standardnog srpskoj jezika, rekao je Radovanović i naglasio da smo tom gramatikom dobili “eksplicitnu normu za ponašanje u našem sporazumevanju srpskim književnim jezikom, u njegovom govornom i pisanom liku”.

Akademik Klajn je napomenuo da je “glavni autor te knjige” profesor Piper.

"Ja sam bio više njegov pomoćnik i saradnik", rekao je Klajn i napomenuo da je on predlagao za “normiranje” primere pre svega kad se ima u vidu “medijski jezik”.

Klajn je rekao da se u ovoj knjizi prvi put daje i sud o nekim novim pravilima, kao što su femininativi, odnosno nazivi ženskih zanimanja, koji se u poslednje vreme sve češće upotrebljavaju u javnom govoru.

Navedeni su i primeri razrešavanja nedoumica u svakodnevnom medijskom jeziku, poput one da se može upotrebiti i “u selu Borovu” i “u selu Borovo”.

Akademik Piper je naglasio da je jezička norma “kičma književnog jezika i njegove stabilnosti i dodao da je ta jezička stabilnost važna za stabilnost kulture jednog naroda".

Napominjući da bi trebalo stalno negovati i razvijati svest o značaju jezičke norme, on je ocenio da je ta norma ipak “dinamička kategorija i menja se kao što se menja i jezik, ali s merom”.

U toj knjizi nisu navedene “neke odluke za večnost, nego preporuke koje imaju osnovu u literaturi i iskustvu autora”, kazao je akademik Piper i zaključio da bi trebalo “da se ujedinjujemo oko normi i ova gramatika je pokušaj tog ujedinjavanja, u najboljoj nameri”.

Izvor: b92