Dinar je trebalo da se zove srbljak
Poslanici su predlagali i imena dinar, stoparac, stopar, pa čak i franak, jer je francuska valuta bila sinonim za stabilnost. Presekao je ministar finansija Čedomilj Mijatović, koji je rekao da “ako je još car Lazar kovao novac pod imenom dinar, možemo i mi”.
Tesla 11 puta - Na novčanicama se najčešće pojavljuje lik Nikole Tesle: u čak 11 različitih idejnih rešenja. Među prvim novčanicama koju je NBS izdala u modernoj istoriji bila je ona sa Teslinim likom u apoenu od 100 dinara.
Prvi put naziv dinar u srednjovekovnoj Srbiji nosio je novac Vuka Brankovića, poslednji je iskovan u vreme despota Đurađa Brankovića. U drugoj polovini 19. veka u zemlji su bile različite monete u opticaju (plaćalo se i austrijskim, mletačkim novčanicama) i bilo je potrebno da se taj monetarni haos sredi. Da bi dokazala državnost, iako tada i dalje u vazalnom odnosu prema Turskoj, Srbija u vreme kneza Milana Obrenovića 30. novembra 1873. donosi Zakon o kovanju srpske srebrne monete. Prvih desetak godina plaćalo se kovanim novcem, dok 2. jula 1884. godine nije emitovana prva srpska novčanica od 100 dinara.
Kovani novac - U Bečkoj carskoj kovnici su 1868. izrađeni apoeni od 1, 5 i 10 para sa likom kneza Mihaila. Knez je ubrzo ubijen i nije uspeo da vidi izrađeni novac.
"Stanovništvo je bilo nepoverljivo prema papirnom novcu i novčanicu su najčešće, primivši je na jednom šalteru, zamenjivali za „zvečeći“ novac na drugom, te ona često nije ni izlazila iz zgrade banke, ali je njen životni vek potrajao gotovo tri decenije", objašnjava Svetlana Miljanić, stručni saradnik za numizmatiku Narodne banke Srbije..
Prvi falsifikat - Novčanica od 10 dinara iz 1885. prvi je falsifikat jedne domaće banknote. Falsifikati su se pojavili u Šapcu i okolini. Ni original nije bio izrađen kvalitetno, a tek falsifikat...
Pomoć u izradi prvih banknota pružila je belgijska narodna banka, pa je narod ovaj novac nazivao i “belgijanke”. Izgled domaće valute kreirali su i francuski umetnici Žorž Dival i Danijel Dipuje.
Zmaj sa najviše nula - Sa čak 11 nula ili 500 milijardi - novčanica sa Zmajevim likom izdata je 1993. Više vredi danas kod numizmatičara.
"Papirni novac je uglavnom nastajao u inostranstvu, a retka je bila prilika da se neko od domaćih umetnika nađe potpisan kao autor idejnog rešenja i crteža", kaže Aleksandra Živković, stručni saradnik za numizmatiku Narodne banke Srbije.
Legendarni Alija - Lik rudara i udarnika Alije Sirotanovića bio je godinama na najpopularnijoj novčanici Titove Jugoslavije, onoj od 10 dinara.
Tridesetih godina 20. veka izgled novčanica kreiraju znameniti slikari tog vremena. Najlepšima na ovim prostorima smatraju se i one iz 1934. i 1935. za koje je nacrte izradio Vasa Pomorišac, a njegovu novčanicu od hiljadu dinara iz 1934, iako nije bila u opticaju, Međunarodna organizacija za banknote uvrstila je u deset najlepših novčanica.
Popularni “konj” - Osamdesetih godina popularna je novčanica od 100 dinara. Jedan “konj” bio je dovoljan za večernji provod u gradu.
"Nacrt za prve novčanice u posleratnoj Jugoslaviji, koje za motiv imaju bistu partizana sa puškom o levom ramenu, dao je Đorđe Andrejević Kun", kaže Živkovićeva.
Serije novca koje NBS izdaje danas delo su zaposlenih u umetničkom studiju Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca Topčider.
Na novčanicama Kraljevine Srbije postojala je praksa ispisivanja podataka na naličju na francuskom, diplomatskom jeziku Evrope tog doba.
"Dinar je imao punu konvertibilnost, i u to vreme bio je u paritetu sa frankom - sto dinara bilo je sto franaka. Ni Prvi svetski rat nije ga ozbiljno uzdrmao i tokom rata za 100 dinara moglo se dobiti 88 franaka", kažu u NBS.
Izvor: Blic, Sonja Šulović