Bjornberg: Nedostatak novca nije izgovor za loše zdravstvo

0

Srbija može da poboljša zdravstveni sistem ako upravljanje prepusti stručnjacima, izjavio je Arne Bjernberg, autor izveštaja o zdravstvu u Evropi (EHCI).

Preporučili bismo jednu jeftinu stvar koju Srbija sigurno može da uradi: transparentnost. Počnite da merite i objavljujete liste čekanja zdravstvenih ustanova i rezultate lečenja. Nijedan stručnjak ne voli da ima loše rezultate, tako da to deluje gotovo kao čarolija – rekao je Bjernberg u intervjuu za EurAktiv.

Bjernberg je predsedavajući organizacije Helt konsjumer pauerhaus koja analizira zdravstvo u Evropi. Srbija je na toj listi za 2012. i 2013. bila poslednja među 34 evropske zemlje.

Po rečima Bjernberga, trebalo bi revidirati sistem osiguranja, tako da građani plaćaju premiju i mogu sami da biraju gde će se lečiti – privatne ili državne ustanove, treba onemogućiti rad pojedinaca i u državnom i u privatnom sektoru istovremeno.

Trebalo bi i ukinuti liste čekanja jer „jeftinije je voditi zdravstveni sistem bez lista čekanja. Mnogi političari veruju da se listama čekanja štedi novac, ali to nije tačno, jer to košta“, naveo je Bjernberg.

Objasnio je da su u zdravstvu najskuplji radni sati stručnjaka, koji se nagomilavaju odlaganjem lečenja jer pacijenti ponovo dolaze zbog raznih procedura. Albanija je primer zemlje koja nije bogata, a nema liste čekanja.

Komentarišući žalbe srpskih institucija da nisu kontaktirane prilikom izrade izveštaja o kvalitetu zdravstva, rekao je da to nije tačno i da ta organizacija, pošto sastavi izveštaj na osnovu javnih izvora, poput Svetske zdravstvene organizacije, i ankete udruženja pacijenata, rezultate za svaku pojedinačnu zemlju šalje njenim
ustanovama na reviziju.

„Prošle godine smo imali veoma dobru komunikaciju s Ministarstvom zdravstva u Srbiji, ali je to prestalo jer se nekim političarima nije dopalo što je Srbija na poslednjem mestu, a ni ove godine nam nije vraćen list sa rezultatima
„, naveo je Bjernberg.

Litvanija je 2006. godine bila na dnu liste, a 2013. je dospela na 24. mesto među 34 zemlje, zahvaljujući tome što je u zdravstvu dala veća ovlašćenja stručnjacima, a manja političarima. To je, ukazao je Bjernberg, put i ka boljem ishodu lečenja, po čemu je Srbija takođe loše rangirana.

„Velika univerzitetska klinika, koja obavlja nastavu i lečenje, verovatno je najsloženija organizacija na svetu. Amateri ne treba da se mešaju, stručnjaci treba da vode takva mesta, naravno uz visok nivo odgovornosti i polaganja računa“, istakao je on.

Bjernberg je naveo svoje iskustvo na čelu univerzitetske klinike severne Švedske, gde su stručnjaci za tri sedmice napravili plan kojim je znatno smanjen broj kreveta tako što je omogućeno lečenja pacijenata u dnevnim bolnicama i ordinacijama, što je jeftiniji i za pacijenta bolji način.

„Moderno zdravstvo treba da ima manje kreveta, a više prostorija za preglede i terapiju bez hospitalizacije. A to nije na političarima da odluče. Zašto bi oni to znali?“, r
ekao je Bjernberg, istakavši da u Holandiji to nije dovoljno primenjeno, delimično zato što ima previše novca da bi se razmišljalo na taj način.

„Većina evropskih sistema i dalje je daleko od toga. Finansiraju se na osnovu klinika, ljudi i opreme, a ne na osnovu toga što rade. Dobijaju novac da budu tu. Tu leže velike mogućnosti za poboljšanje većine zdravstvenih sistema“,
rekao je Bjernberg.

Izvor: beta

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.