Građani mogu traže odštetu kad suđenje predugo traje

0

Od 1. januara građani koji smatraju da im suđenje traje predugo moći će da tuže sud i imaju pravo na naknadu štete jer im je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

A koji je to razuman rok odlučivaće se od slučaja do slučaja, ali je uobičajena praksa koju primenjuje Evropski sud za ljudska prava dve godine.

Naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku će biti isplaćivana iz državne kase i to iz dela budžeta namenjenog radu sudova, što znači da će sudovi morati da se potdue da suđenja obave u razumnom roku, jer će preduga suđenja direktno uticati na njihove lične dohotke.

Takvo je rešenje predviđeno izmenama Zakona o uređenju sudova, koje su uvedene zbog 14.000 ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom, od kojih je većina podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i velikog broja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu podnetih iz istih razloga.

„Ogroman broj ustavnih žalbi doveo je do toga da se ni pred Ustavnim sudom ne može efikasno ostvarivati zaštita prava na suđenje u razumnom roku i zato smo predvideli da o tome odlučuje neposredno viši sud i to dok postupak još traje“, rekao je državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave Danilo Nikolić.

Ustavnom sudu, inače, ustavna žalba zbog povrede tog prava može da se podnese tek po okončanju postupka.

U slučaju povrede tog prava u nekom od osnovnih sudova odlučivaće viši sud, a ukoliko je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno pred višim sudom o zaštiti će odlučivati apelacioni sudovi. O žalbi na odluke po tim zahtevima odlučuje Vrhovni kasacioni sud, koji je nadležan da zaštiti pravo na suđenje u razumnom roku i kad ono predugo traje pred Višim prekršajnim sudom, Upravnim sudom i pred Apelacionim privrednim sudom.

Nikolić je objasnio da kada sud koji odlučuje o zahtevu utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dužan je da odredi rok u kom će tuženi sud doneti odluku, kao i da odredi kolika naknada pripada podnosiocu zahteva za štetu koju trpi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Šta je „razumni rok“ ceniće se od slučaja do slučaja.

„Negde može da bude godinu i po, a u nekom slučaju četiri godine. No kao orijentir odnosno vremenski rok koji je utvrdio precedentni slučaj iz suda u Strazburu je oko dve godine“, naglasio je Nikolić. Zakonom o uređenju sudova, kako je naveo, previđeno je da će naknada štete za povredu prava na suđenje u razumom roku biti isplaćivana iz budžetskih sredstava Srbije namenjenih delanosti sudova.

„Dakle sudovi će morati da vode računa o razumnim rokovima za suđenje jer će to uticati na njihove lične dohotke i ispunjavanje drugih obaveza. Za ono što urade u postupcima gde su nadležni sudovi će snositi odgovornost kao što im pripadaju i priznanja za dobro odrađen posao“, naveo je Nikolić. Iako iz strukovnog udruženja stižu komentari da će ovi postupci dodatno opteretiti sudove, naročito jer naši građani vole da se obraćaju sudu, Nikolić objašnjava da za to nema razloga.

„Ovi postupci nikako neće dovesti do zatrpavanja sudova. Ti predmeti će se razmatrati u vanparničnom postupku tako što se obavi uvid u predmet i utvrdi u vrlo kratkom roku da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku ili nije“, naveo je državni sekretar.

On je istakao da predmet može da bude kod višeg suda po tom osnovu samo nekoliko dana dok se prouči i pripremi za referisanje.

„Dakle ne radi se o klasičnom suđenju već se vrši uvid u spise predmeta i utvrđuje da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ako se radi o sudjenju koje traje šest, sedam ili 10 godina to je samo po sebi dovoljan dokaz da je povredjeno pravo na sudjenje u razumnom roku čak i ako postoje opravdani razlozi koji su doveli do nemogućnosti presudjenja u tom konkretnom predmetu“, ukazao je Nikolić.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.