Mladi u Srbiji veruju u Boga, ali ne u institucije

0

Studentima u Srbiji najvažniji su porodica, prijatelji i obrazovanje, gotovo polovini važno je i slobodno vreme, isto toliko njih smatra da je važna i religija, politika ih ne zanima, a institucijama i dalje malo veruju.

To je ukratko bilans istraživanja Centra za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju koje pokazuje da je za 44 odsto ispitanih studenata slobodno vreme veoma važno, a posao kao najvažniju stavku ističe 46 odsto njih.

Međutim, porodica, prijatelji i obrazovanje su, ipak, najvažniji gotovo svim studentima. U vreme dominacije ateizma u bivšoj Jugoslaviji studenti su bili najnereligiozniji segment jugoslovenskog i srpskog društva, što danas nije slučaj, jer 20 odsto smatra da je religija veoma važna, 30 procenata da je važna, a 21 odsto je neodlučno.

Za 13 procenata religija je potpuno nevažna. S jedne strane, ogroman broj studenata priznaje svoje konfesionalno poreklo, gotovo 85 odsto, ali kada govorimo o verovanju ili o adekvatnom religijskom ponašanju, onda vidimo da su procenti onih koji održavaju obrede daleko ispod te cifre, izjavio je Tanjugu rukovodilac Centra Mirko Blagojević.

Oko 55 odsto mladih veruje da Bog postoji, nije sigurno u to njih 11 odsto, 25 odsto kaže da postoji neka vrsta duha ili životne sile. Oko devet procenata misli da Bog ne postoji, kao ni duh ili životna sila.

„U istraživanju ima i takvih primera da neko kaže da je ateista, ali navodi da po tradiciji pripada određenoj konfesiji“, istakao je Blagojević. Dva procenta studenata ne pripada nijednoj od tradicionalnih konfesija, već nekom duhovnom pokretu, novim religioznim pokretima, a čak 11 odsto kaže da su religiozni, ali da ne pripadaju nijednoj konfesiji.

Istraživanje o religioznim, moralnim i socijalno-političkim vrednostima pokazalo je da studenti, kao i u ranijim anketama, malo veruju institucijama.

„Studenti su možda najkritičniji deo društva“, ocenio je Blagojevih i naveo da od svih institucija najviše veruju crkvi, pre svega, SPC i vojsci, a zatim školama i fakultetima.

Svim ostalim institucijama malo veruju, pa tako veoma mali broj njih ima potpuno poverenje u pravosuđe (oko tri odsto), policiju (oko četiri procenta), političke partije (dva odsto), medije, sindikate.

Zanemarljivo malo poverenja imaju i u vladu i državnu upravu (dva odsto), skupštinu (dva odsto), zdravstvo (tri procenta), krupan biznis (ispod dva odsto), domaće nevladine organizacije (manje od jednog procenta).

U NATO uopšte ne veruje 50 odsto studenata, u EU i UN po 34 odsto, u Rusiju 19 odsto. Gotovo 60 odsto njih želi i vidi Srbiju u EU, a 42 odsto je protiv članstva.

Kao razloge za prihvatanje EU navode da će moći da putuju (71 odsto), da rade i da studiraju (64 odsto), da više zarade iako će morati više da rade (52 odsto).

Razlog nepoverenja u institucije leži u dugogodišnjoj krizi i odsustvu reformi koje svaka institucija za promenom vlasti počinje ispočetka.

Istraživanjem je obuhvaćeno 1.056 studenata državnih i jednog broja privatnih fakulteta, rađeno je tokom maja 2013. godine u partnerstvu sa Konrad Adenauer fondacijom i Centrom za evropske studije u Briselu, a prema rečima rukovodioca Centra Blagojevića, za 50 odsto mladih danas je važna religija.

Izvor: B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.