Biznis koji cveta: Naplata odšete za ujede pasa

0

Sve veći broj građana Srbije ujedaju psi. Ovo proizilazi iz statistike o trošenju budžetskog novca koje su radile lokalne samouprave.

Međutim, zbog nepostojanja kontrole, naknade za ujede pasa lutalica postale su pravi biznis na kojem pojedinci zarade i do pola miliona dinara.

Dovitljivost nema granice. Ako vam zafali novca, jedan od načina da do njega dođete je da se pravite da vas je ujeo pas.

„Kada čovek ode kod lekara i prijavi da ga je ujeo pas, lekari se ne upuštaju u to da li je nastala povreda zaistala nastala od strane psa ili ne. Oni samo pišu u svom izveštaju da je pacijent dao izjavu da ga je ujeo pas. Zatim policija to isto konstatuje i završava se na sudu. Sud ne konstatuje, niti se upušta u to da li je povreda stvarno nastala od psa ili neke druge životinje“, kaže Petar Filipović, predsednik Opštine Inđija .

Opština Inđija je 2010. godine platila sto hiljada dinara odštete, naredne godine tri i po miliona, a 2012. čak 11 miliona dinara.

Prošle godine taj broj je premašio 13 miliona dinara. Međutim, podaci o broju pasa lutalica ne uklapaju se sa brojem napada na ljude. Zbog toga postoji sumnja da se radi o prevari.

Opština Inđija je, zbog toga, pribegla posebnim merama: besplatnom čipovanju svih pasa i mačaka i izgradnji azila za pse.

Sistem naplaćivanja odštea zbog ujeda pasa lutalica razvijen je širom zemlje, od Subotice do Niša. Prema statistici najgore je izgleda u Novom Sadu gde je samo u ovoj godini naplaćeno 110 miliona dinara.

Suđenja za naknadu štete, koja može biti zbog nastale telesne povrede, ali i zbog pretrpljenog straha, obično se završavaju na tri do četiri ročišta, odnosno za manje od godinu dana. Naknade iznose od 20 do 250 hiljada, a u posebnim slučajevima, i do pola miliona dinara.

Izvor: B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.