Danas stupa na snagu mehanizam za privremeno uvođenje viza

0

U Evropskoj uniji danas stupa na snagu mehanizam koji omogućava privremeno uvođenje viza zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata, među kojima je i Srbija, ali i evropski i srpski zvaničnici ocenjuju da Srbija zasad nije direktno ugrožena i očekuju da će uskoro biti nađeno zajedničko rešenje za taj problem.

Evropska komisija je saopštila da nijedna članica EU dosad nije zatražila suspenziju viznih olakšica za zemlje Zapadnog Balkana. Mikele Čerkone, portparol komesarke za unutrašnje poslove Cecilije Malmstrem, rekao je novinarima u Briselu da pojedine zemlje, uključujući Nemačku, već godinama izražavaju zabrinutost zbog zloupotrebe prava na azil od strane građana Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, ali da formalna procedura za ponovno uvođenje viza nije pokrenuta.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin i evropska parlamentarka Tanja Fajon upozorili su preponedeljak da opasnost od eventualne suspenzije bezviznog režima Srbiji postoji, ali su napomenuli da ta odluka ne može biti donesena preko noći i pozvali srpske vlasti da nastave da preduzimaju sve što je u njihovoj moći.

Tanja Fajon, bivši izvestilac EP za viznu liberalizaciju, napomenula je da i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila je nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil.

„Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvodjenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za gradjane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU trebalo da osete da stvari idu na bolje
„, rekla je Fajon.

Kacin je izrazio uverenje da, i pored zabrinjavajućeg priliva azilanata iz Srbije u neke države EU, „privremena suspenzija viznog režima u ovom trenutku jednostvno ne predstavlja direktnu opasnost“.

„To se ne može desiti preko noći“,
rekao je on, podsećajući da procedura za pokretanje ovog mehanizma nije nimalo jednostavna, jer predvidja da Evropska komisija, ukoliko od zemlje članice dobije zahtev za uvodjenje viza, najpre proveri stanje na terenu i uveri se da nema drugog načina da se broj azilanata smanji.

Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić izrazio je uverenje da će Srbija, u saradnji s Nemačkom i EU, naći zajedničko rešenje za problem lažnih azilanata i otkloniti opasnost od suspenzije bezviznog režima.

Ružić je podsetio da podaci pokazuju da je broj lažnih azilanata koji poslednjih godina odlaze u zemlje EU znatno smanjen, osim u slučaju Nemačke, u kojoj postoji normativni okvir koji pruža podnosiocima zahteva za azil visok stepen benefita.

Jedno od rešenja, prema Ružićevim rečima, jeste da Berlin svrsta Srbiju na spisak sigurnih zemalja jer se to u praksi pokazalo kao veoma dobar mehanizam za radikalno smanjenje broja lažnih azilanata.

Predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima Nenad Banović izjavio je u utorak da nema razloga za paniku i da Srbiji neće biti ukinut bezvizni režim, ali je najavio još rigorozniju kontrolu graničnih prelaza i rešavanje problema lažnih azilanata.

„Kako stvari sada stoje, s obzirom na aktivnosti koje preduzimaju Vlada Srbije, glavni pregovarač Tanja Miščević i Komisija za praćenje bezviznog režima, mogu da umirim gradjane i da kažem da neće biti skorog uvodjenja viza za gradjane Srbije“, r
ekao je Banović.

On je istakao i da je preduzet niz mera za smanjenje broja lažnih azilanata, kao i da su pooštrene kontrole na graničnim prelazima.

„Izričito se traži da budu ispunjeni uslovi za izlazak iz zemlje. Svaki državljanin mora sa sobom da osim važeće putne isprave, ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu ukoliko ide autobusom ili avionom“
, naveo je Banović.

On je napomenuo da je u 2013. godini broj lažnih azilanata smanjen za 10 odsto u odnosu na 2012. godinu.

Ministri policije i pravosudja zemalja članica EU usvojili su u decembru takozvani zaštitni mehanizam, koji je usaglašen posle dugih pregovora u okviru evropskih institucija, i koji stupa na snagu 9. januara. Mehanizam omogućava suspenziju bezviznog režima na šest meseci.

Zemlje EU su 2009. godine dobile oko 11.500 zahteva za azil sa Zapadnog Balkana, ali ta brojka je 2013. godine više nego učetvorostručena.
Najveći problem s prilivom lažnih azilanata ima Nemačka, u kojoj je u prvih 11 meseci prošle godine 9.820 gradjana Srbije zatražilo azil. Više ih je došlo samo iz Rusije (14.482) i Sirije (10.858). Iz Makedonije je stiglo 5.625 ljudi, a s Kosova 3.085.

Nijednom državljaninu Srbije nije odobren status azilanta.

U Nemačkoj je broj lažnih azilanata naglo povećan posle odluke Vrhovnog suda te zemlje u julu 2012. godine da se podnosiocima zahteva za azil poveća novčana pomoć tokom procedure odlučivanja o zahtevu, koja traje najmanje dva i po meseca, ali može trajati i do šest meseci.

Ranije je ta pomoć bila 120 evra mesečno za četvoročlanu porodicu, a sada je najmanje 420 evra – uz obezbeđen smeštaj, hranu i odeću.

Nemačka je, u medjuvremenu, u decembru prihvatila da sve zemlje sa zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim, uključujući Srbiju, svrsta na listu bezbednih zemalja, što znači da će procedura za razmatranje zahteva za azil biti znatno skraćena.

Evropski i srpski zvaničnici uvereni su da će takva odluka Nemačke rezultirati znatnim smanjenjem broja lažnih azilanata.

Šengenska zona slobodnog kretanja obuhvata 26 evropskih zemalja, od kojih četiri nisu članice EU – Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn. Od članica Unije, jedino Velika Britanija i Irska nisu potpisnice Šengenskog ugovora, dok on tek treba da bude u potpunosti implementiran u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i na Kipru.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.