Diskriminacija: Trudnicama se dele otkazi

0

Inspekcija rada dobija sve više prijava budućih majki koje se žale na poslodavce. Planovi o potomstvu ne treba da utiču na status žena u nekom preduzeću

Tokom 2013. godine 58 pripadnica slabijeg pola koje su ostale u drugom stanju dobilo je otkaz. Poslodavci su im otkazali ugovore o radu koji su potpisani na određeno vreme, iako, tvrde i u Inspekciji rada, na to po zakonu nisu imali pravo. Broj trudnica koje su ostale bez radnog mesta je verovatno i veći, ali mnoge i ne znaju kakva su ima prava i nisu se obratile nadležnima.

Od aprila prošle godine, otkada su u primeni izmene i dopune Zakona o radu, koje se odnose na zaštitu trudnica zaposlenih na određeno vreme, kojima poslodavci ne mogu otkazati ugovor o radu sve do isteka porodiljskog bolovanja, odnosno bolovanja radi nege deteta, Inspekcija je dobila povećan broj žalbi trudnica kojima ugovor nije produžen.

– Nakon izvršenih inspekcijskih nadzora, poslodavci su ponovo zaključili ugovore o radu sa svim trudnicama – kaže direktor Inspekcije rada, Dragoljub Peurača. – Samo u jednom slučaju, poslodavac se žalio na rešenje inspektora rada, ali je njegova žalba odbijena kao neosnovana, te on treba da postupi po rešenju donetom u drugostepenom upravnom postupku.

Poslodavac je, naglašava naš sagovornik, u obavezi da zaposlenu ženu prijavi na obavezno socijalno osiguranje u roku od tri dana od dana zaključenja ugovora o radu, kao i da joj obračunava i isplaćuje naknadu zarade za trudničko bolovanje, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u isto vreme kad isplaćuje i zarade ostalim zaposlenima.

On pojašnjava i da bračni status ili planovi za trudnoću, takođe, ne mogu biti relevantni i uticati na odluke poslodavca, kada su u pitanju osobe koje treba da zaposli ili su već u radnom odnosu. Naprotiv, takav stav poslodavca može ukazivati na diskriminatorsko ponašanje.

– Zakon o radu, između ostalog, definiše i bliže određuje zabranu neposredne i posredne diskriminacije onih koji traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, seksualno opredeljenje, ili neko drugo lično svojstvo.

Kaznenim odredbama utvrđena je prekršajna odgovornost poslodavca za kršenje odredbi koje se odnose na zabranu diskriminacije, a pred nadležnim sudom oštećeni mogu da pokrenu postupak naknade štete, u skladu za zakonom.

Izvor: Večernje Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.