Crnogorci seku svoje masline, umesto da zarađuju na njima

0

Crna Gora se seti svojih maslina, i to ne na državnom nivou, tek kada se njihove krošnje povijaju od ploda.

Kao što je to recimo, bio slučaj prošle godine.

Posle jednogodišnje pauze, koja je po mišljenju starih maslinara „prirodno stanje“,ove godine su vekovna stabla „žutice“, prevashodno, ali i drugih sorti, slabo rodila. Stari, ali i novi mlinovi uglavnom – miruju. Na dobro maslinovo ulje, koje je i hrana i lek čekaće se do naredne godine. Ali, nešto drugo mnogo više brine: nebriga i javašluk.

U opštini Ulcinj su lane sa 77.000 stabala, koliko ih je na ovom području, u desetak mlinova preradili ulje u vrednosti od blizu dva miliona evra. A da je bilo berbe u uvali Valdanos, gde se nalazi oko 18.000 stabala, do kojih njihovi vlasnici ne mogu da dođu jer se nekadašnje vojno odmaralište godinama bezuspešno „tera“ na tendere, od ulja bi se zaradilo od 2,5 do 3 miliona evra. Ove godine bilo je ulja tek za – kuću.

I u drugim opštinama ima još zapuštenih maslinjaka, pod kojima godinama trune plod. Delom u privatnom, a delom u vlasništvu države. Ali i sve manje stabala i sve više – njihove seče.

Crna Gora još, iako je to njena obaveza koju postavlja Brisel, ne vodi računa o svom velikom biljnom potencijalu. Još nije urađen katastar maslina, ali se računa da na celom primorju ima oko 400.000 stabala. Ne tako davno, sedamdesetih godina, kada je turizam naglo zakoračio na južnu obalu, počela je „seča“ maslina. Stara stabla ustupala su mesto hotelskim terasama i privatnim kućama, restoranima i putićima koji vode do njih. Kasnije kada je započelo pravo betoniranje obale, koje se uveliko nastavlja i ove zime,nestajali su pred bagerima celi maslinjaci.

Računa se da je za nekoliko decenija posečeno više od 200.000 stabala. Nije teško pretpostaviti (ovo važi za one mlađe) koliko je uništen jedinstveni ambijent „zelenog zaleđa“, u kojemu je “ sveto drvo“ ustupilo mesto ružnim višespratnicama sa stanovima i apartmanima za prodaju. Koji su nikli i niču uz same puteve, iznad kojih su „stražarila“ stoletnja stabla jedinstvenog drveta. I čija gradnja je glavni biznis već podugo duž cele obale, a naročito na Budvanskoj rivijeri. Dakle, jasno se zna ko maslinu „šiša“, ali je nepoznato ko je – brani. I da li je uopšte štiti.

Ono, što Crna Gora ne radi, a morala bi je da prestane da čupa stara stabla radi pravljenja mesta za terase apartmanske i da sadi nova stabla.

Planski i svake godine. Dok recimo neke zemlje Mediterana, inače bogate maslinama, koje su i veoma turističke, godišnje posade po milion stabala,a susedi Albanija i Hrvatska od 350.000 do 500.000, Crna Gora je daleko od bilo kakvih vrednijih rezultata u tom pogledu. Stoga je i logično često pitanje koje postavljaju meštani, ali i drugi koji vole obalu, posebno njen južni deo: hoće li maslina preživeti

Izvor: B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.