Pregovori sa EU nekad i sad

0

Pregovori o članstvu u EU višegodišnji su proces koji je vremenom postajao sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine. Proces pregovora o članstvu je postajao složeniji kako se i samo ustrojstvo Unije menjalo i sticala iskustva u prethodnim krugovima proširenja i suočavanju sa izazovima poput ekonomske krize.

Slovačka je samo u prvoj godini pregovora otvorila polovinu poglavlja, i to lakših, dok će Srbija početi pregovore nekim od najtežih, poglavljima 23 i 24 koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu prava i bezbednost.

Nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom koje nisu u potpunosti ispunile standarde u tim oblastima, EU je u 2011. usvojila novi pristup proširenju koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a zatvaraju na kraju.

Taj pristup je prvi put primenjen u slučaju Crne Gore koja je poglavlja 23 i 24 otvorila u decembru prošle godine, godinu i po dana od otvaranja pregovora u junu 2012. godine.

Pregovori su sada dug proces koji zahteva obimne reforme i ulaganja, a zavise od spremnosti i usklađenosti zemlje sa EU i obimnosti pravne tekovine.

Neretko se u procesu pregovora ispreče i bilateralni sporovi zemlje kandidata sa nekom članicom, pošto članice odlučuju o otvaranju i zatvaranju poglavlja.

U slučaju Hrvatske pregovori su trajali šest godina, od oktobra 2005. do juna 2011. godine, a u jednom periodu otvaranje poglavlja je blokirala Slovenija zbog graničnog spora sa tom zemljom.

Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu jer se ne pregovara o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU.

Zemlja kandidat može da traži eventualni prelazni period za usklađivanje pa i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u potpunosti primeni pravne tekovine EU.

Prelazni rokovi podrazumevaju dodatno vreme za primenu pravne tekovine EU u nekom poglavlju, a iskustva pokazuju da treba biti oprezan u zahtevima za odlaganje jer ima puno poglavlja u kojima se treba uskladiti, svako odlaganje samo produžava proces.

Pravnu tekovinu EU čine primarno zakonodavstvo koje obuhvata osnivačke ugovore i sekundarno zakonodavstvo – uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja, kao i akti poput rezolucija, izjava, smernica i zajedničke akcije.

U pravnu tekovinu se ubrajaju i principi definisani u presudama Evropskog suda pravde, opšta nacela prava i međunarodni ugovori.

Merila se, osim pri otvaranju poglavlja tamo gde Evropska komisija utvrdi da su potrebna, moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja.

Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija, zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina, izgradnju kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.

Na kraju procesa, pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema Ugovor o pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve članice EU.

Uobičajeno da se odredi datum kada će država postati članica, uz uslov da se proces ratifikacije do tada završi.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.