Tri istorijske činjenice koje smo zaboravili
Prva Parna Mašina
Ako bi neko spomenuo diskusiju o revolucinarnim napravama koje su pomogle industrijsku revoluciju, jedna od stvari koja bi nam sigurno pala na pamet je parna mašina. Prva originalna parna mašina je napravljena 1712.godine, a kasnije je dorađena od strane James Watt-a, kome je i pripisan ovaj pronalazak.
U čemu je ovde zabluda? Pa, zabluda dolazi iz činjenice da je prva parna mašina napravljena oko 1600 godina pre 1712.god., ili u prvom veku nove ere.
Inžinjer zvani Heron od Alexandrije je bio prvi koji je izmislio napravu na pogon pare. Njegov izum kao što vidite na slici je turbina koja radi na paru, i to 1600 godina pre James Watt-a.
Ako se pitate zašto je ovo zaboravljeno i kako to da mi ne znamo, odgovor je prost. Kao i mnoge druge stvari ova je misteriozno nestala u našem sećanju jer je bila ispred svog vremena. U vreme kada je Heron napravio prvu parnu mašinu Novi Zavet je još uvek imao šuškave stranice u boji, isto tako broj ljudi koji je mogao da shvati čemu ovo služi i koje su namene je mogao da se izbroji na prstima jedne ruke.
Ovo je samo jedna od mnogih stvari koje je istorija zaboravila jer nije mogla da ih shvati, što je velika šteta. Zamislite samo kolko bismo bili napredniji da nismo naparvili tu malu pauzu od 1600 godina.
Velika Živa Ograda
Jeste li čuli za Kineski Zid? Naravno da jeste, a za Veliku Živu Ogradu? Aha…čekaj, za šta?
Velika Živa Ograda je bila dugačka skoro 3000 kilometara i nalazila se u Indiji. Zvuči poznato?
Prvo pitanje koje je nama prošlo kroz glavu je zašto bi se iko trudio da posadi živu ogradu u dužini od neverovatnih 3000 kilometara, to je prava misterija sveta! Pa odgovor je vrlo prost, zbog soli. So je nekada predstavljala veliko bogatsvo, kao i većina začina. I zato je u jednom trenutko velika Britanska imperija odlučila da napravi monopol nad velikim izvorima soli tako što je podigla ogroman zid trnja.
Taj zid je terorisao narod Indije u potrazi za začinima preko 40 godina dok nije konačno spaljen sredinom 1880-ih. Kako smo uspeli to da zaboravimo? Pa odogovor je prost, Velika Britanija nije želela da se sazna za njihov surov režim kojim su vladali nad svojim kolonijama.
Ustvari ceo ovaj događaj koji je trajao preko 40 godina bio bi potpuno zaboravljen da istoričar Roz Moxham nije izvukao stare spise i prikazao ih javnosti.
Cement
Da, na redu je cement. Kada je prvi put cement počeo da se koristi, kada je neko prvi put izmislio cement? Većina bi odgovorila sredinom 18-og veka, ili tačnije 1756. Pravi odgovor je 2,000 godina pre toga, jedno 3 veka pre nego što je beba Isus rođena.
Mhm…pa zašto niko nije zidao betonske kule i rampe za skejt u srednjem veku?
Rimljani su počeli da koriste cement i beton 3 veka pre nove ere, što dokazje hiljade napravljenih lukova kao i najstarije konstrukcije kanalizacije i podno grejanje koje su Rimljani imali čitava dva milenijuma pre ostatka sveta. Ali onda je došlo mračno doba i čuveni Srednji vek i sve je to palo u vodu, zaboravili smo još jednom.
Ako se pitate kako smo zaboravili, ovaj put je odgovor vrlo lak, izgubili smo recept. Tek 1756.god. je Britanski inžinjer došao na ideju kako da napravimo cement. Mada bilo bi vrlo teško koristiti Rimski recept, glavni sastojak je bio pozzolana, a to je vulkanski pepeo koji je skupljan u dolinama Vezuva.
Zanimljiva činjenica vezana za beton i prve oblike betona je da su korišćeni čak 2500 godina pre nove ere u Egiptu, a prve ostaci betona potiču sa prostora Balkana i cene sa da su stari skoro 7600 godina, ili 5600 godina pre nove ere.
Kao što vidite ljudska rase je veoma zaboravna, mada svi vrlo dobro znamo, pogotovo na ovim prostorima, da pobednici pišu istoriju i prave nove Misterija Sveta za sve nas.