Avanture Stojka humaniste – seljačka buna

0

Dok je bežao niz strme bulbulderske ulice od razjarenih seljaka naoružanih noževima, štapovima i raznim priručnim alatkama, Stojko se pitao gde li je ovog puta pogrešio pokušavajući da pomogne.

Možda je greška napravljena još na samom početku, kada je neuglednog čičicu u pocepanom zelenom prsluku upozorio na pojavu konkurentske tezge sa jeftinijim kineskim povrćem koju je primetio na Cvetku. Osim što je izazvao njegov gnev kao trgovca – kao da je Stojko kriv što je čak i ova vrsta kineske robe našla put do naših kupaca – kao da ga je nečim i lično uvredio. Stojko je, dobar kakav već jeste, odmah pokušao da izgladi nesporazum:

Pa dobro, šta je tu tako strašno? Spustite i vi malo cenu i rešen problem.

Ko bre da spušta cenu, jesi ti lud? Pa ja ovako gubim 10 dinara po kilogramu krompira! Još da spustim, bolje da se ubijem odma’! I ovako mi se ne isplati. Teram ženu da jede na silu, da što manje ostane za prodaju! Znaš kak’a je, ima 130 kila, udvostručila se od krompira, sunce ti poljubim!

Čekajte, nisam siguran da sam razumeo. Vi po prodatom kilogramu krompira GUBITE 10 dinara? Pa kako onda poslujete, od čega plaćate tezgu, čoveče?

Gubim, nego šta! Ali bolje i to nego da prodajem državi, onda gubim po 20 dinara. Ovako, pre podne sam na pijaci, popodne radim kao stoka. Ležem u pet ujutru, a ustajem u četiri svakog jutra, ne znaš ti kako je to. Ali snalazim se, šta ću.

A možda je greška bila i u nepotrebnom Stojkovom insistiranju na detaljima:

Razumem da je teško, ali i dalje mi niste odgovorili – od čega živite, kako plaćate tezgu, čime pokrivate troškove?

A, to? Eeee, pa prodajem ja i svinje, tamo u selu. Dobro ih utovim, nakrkam im neke nove koncentrate i da vidiš kolike porastu! Učetvorostruče se za samo mesec dana. Od toga plaćam i tezgu i gorivo i pokrivam gubitak.

A je l’ zaradite bar nešto na ovim paprikama?

Ma jok. Ali sa njima sam na gubitku samo pet dinara na kilo. Ako malo zakinem mušteriju – opaaaa, eto ga, pozitivna nula!

Prostodušni seljak se ozario pri pomisli na pozitivnu nulu, ideal svakog čestitog malog poljoprivrednika i stočara. A možda je ključnu grešku napravio ipak postavljajući pitanje svih pitanja, jer se nakon dobijenog odgovora zasmejao toliko, da ni inače miroljubivi seljaci nisu mogli da ostanu hladnokrvni:

Dobro, čoveče, zašto vi uopšte dolazite ovamo kad vam se ne isplati? Zašto radite?

Kako zašto? Pa od nečega se mora živeti!

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.