Avanture Stojka humaniste - seljačka buna
Možda je greška napravljena još na samom početku, kada je neuglednog čičicu u pocepanom zelenom prsluku upozorio na pojavu konkurentske tezge sa jeftinijim kineskim povrćem koju je primetio na Cvetku. Osim što je izazvao njegov gnev kao trgovca - kao da je Stojko kriv što je čak i ova vrsta kineske robe našla put do naših kupaca - kao da ga je nečim i lično uvredio. Stojko je, dobar kakav već jeste, odmah pokušao da izgladi nesporazum:
- Pa dobro, šta je tu tako strašno? Spustite i vi malo cenu i rešen problem.
- Ko bre da spušta cenu, jesi ti lud? Pa ja ovako gubim 10 dinara po kilogramu krompira! Još da spustim, bolje da se ubijem odma’! I ovako mi se ne isplati. Teram ženu da jede na silu, da što manje ostane za prodaju! Znaš kak’a je, ima 130 kila, udvostručila se od krompira, sunce ti poljubim!
- Čekajte, nisam siguran da sam razumeo. Vi po prodatom kilogramu krompira GUBITE 10 dinara? Pa kako onda poslujete, od čega plaćate tezgu, čoveče?
- Gubim, nego šta! Ali bolje i to nego da prodajem državi, onda gubim po 20 dinara. Ovako, pre podne sam na pijaci, popodne radim kao stoka. Ležem u pet ujutru, a ustajem u četiri svakog jutra, ne znaš ti kako je to. Ali snalazim se, šta ću.
A možda je greška bila i u nepotrebnom Stojkovom insistiranju na detaljima:
- Razumem da je teško, ali i dalje mi niste odgovorili – od čega živite, kako plaćate tezgu, čime pokrivate troškove?
- A, to? Eeee, pa prodajem ja i svinje, tamo u selu. Dobro ih utovim, nakrkam im neke nove koncentrate i da vidiš kolike porastu! Učetvorostruče se za samo mesec dana. Od toga plaćam i tezgu i gorivo i pokrivam gubitak.
- A je l’ zaradite bar nešto na ovim paprikama?
- Ma jok. Ali sa njima sam na gubitku samo pet dinara na kilo. Ako malo zakinem mušteriju – opaaaa, eto ga, pozitivna nula!
Prostodušni seljak se ozario pri pomisli na pozitivnu nulu, ideal svakog čestitog malog poljoprivrednika i stočara. A možda je ključnu grešku napravio ipak postavljajući pitanje svih pitanja, jer se nakon dobijenog odgovora zasmejao toliko, da ni inače miroljubivi seljaci nisu mogli da ostanu hladnokrvni:
- Dobro, čoveče, zašto vi uopšte dolazite ovamo kad vam se ne isplati? Zašto radite?
- Kako zašto? Pa od nečega se mora živeti!