Sigurne kuće u Srbiji: Pod skrivenim krovom 100 žena i dece

0

U Srbiji zvanično postoji 12 sigurnih kuća za smeštaj žrtava porodičnog nasilja. Više od 15 odsto žena koje pobegnu u sigurnu kuću ipak se vrati svojim mučiteljima.

Kada posle ko zna koliko modrica, suza, besanih noći, meseci u strahu u sopstvenoj kući, žrtva nasilja odluči da pobegne, obično je bezbroj prepreka pred njom. Zakonska regulativa koja štiti žene od nasilja, kažu, nije loša, ali čitav lanac, sve u kompletu zajedno sa sudstvom i policijom, nije efikasan. Ako reši da preseče, žena često ostaje na cedilu, zajedno sa decom, na ulici. Nezaštićena i uplašena. Spas, tek neke među njima potraže u sigurnim kućama.

Trenutno je u 12 sigurnih kuća u Srbiji smešteno oko 100 žena i dece, žrtava porodičnog nasilja. Iako u ovom momentu kapaciteti nisu popunjeni, ta brojka je varljiva, a rukovodioci kuća smatraju da su potrebe mnogo veće od raspoloživih kreveta za žene koje beže od batina i zlostavljanja. Za proteklu deceniju kroz ova skloništa prošlo je više od 1.000 žena i isto toliko dece.

Ekonomska nesigurnost

„Nasilje nad ženama u Srbiji mora da se smesti u kontekst opšte nesigurnosti, pre svega pravne i ekonomske jer dobar deo njih zavisi od muža ili njegove porodice“, kaže Vlajko Panović, klinički psiholog, „uz to, kulturološki, muške uloge su favorizovane. Muškarac je na boljim pozicijama na poslu, lakše stupa u veze u sudstvu, policiji, inspekcijama. Srpska žena je prinuđena da bude žrtva, često uz sve kućne poslove, odlazi i na posao. Važan je faktor kriza srpske porodice i kompletna kriza moralnih vrednosti“.

Statistika kaže da su toku prošle godine 42 žene ubili njihovi partneri, a prema poslednjim podacima centara za socijalni rad, pružena je pomoć za 9.325 žrtava nasilja u porodici, od kojih je 4.838 dece i mladih. Centri za socijalni rad izrekli su 491 meru zaštite, a evidentiran je 6.121 nasilnik – roditelj ili partner.

Po nekim istraživanjima, svaka druga žena u Srbiji trpi neki vid zlostavljanja, fizičko, psihološko, ekonomsko ili seksualno. Osim tri skloništa u Beogradu, koja su ujedno i među najvećima, postoje sigurne kuće i u Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Pančevu, kao i tri manja u Šapcu, Valjevu i Jagodini. Osim toga, ove godine je romsko humanitarno udruženje „Rom“ iz Lazarevca izgradilo sigurnu kuću za Romkinje žrtve nasilja, a postoji i sigurna kuća za jači pol u Ćupriji.

Prema rečima Nade Padejski, rukovodioca Sigurne ženske kuće Centra za socijalni rad Novog Sada, trenutno u ovom skloništu boravi 10 žena i sedmoro dece, a za žene koje su životno ugrožene sadašnji kapaciteti od 20 kreveta su dovoljni. Tokom 2013. godine, zbrinuto je 125 osoba – 65 žena i 60 dece.


Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.