Profesorski pamfletizam kao novi tabloidni žanr

0

Profesorka psihologije, nova starleta tipa intelektualna, zadovoljna je time što su učenici radoznali mada je malo boli kada otkrije da su tu radoznalost pokrenule „estradne pevačice“. Ali joj ni najmanji problem ne predstavlja to da se „očeše“ o estradnu pevačicu čije ime stavlja u naslov svog teksta ne bi li joj se vapaj što dalje čuo.

Tek što je zvezda Kurira, profesorka Rajna Dragićević, potonula u tamu medijskog zaborava ne pobedivši svoje opake protivnike starlete i bek ofis menadžere, Politika je lansirala svoju zvezdu. Jelisaveta Rogošić, profesorka psihologije u srednjoj školi i, prema „pisanju“ Fejsbuka, bivša gotičarka iz KST-a, oglasila se intelektualno pretencioznom nebulozom od šlajfnu i po ali sa atraktivnim naslovom.

„Doprinos Jelene Karleuše psihološkom obrazovanju mladih“ – zvučno da zvučnije ne može biti a profesorka veoma drži do zvučnosti na šta je potrošila tri nepotrebne rečenice u svom nepotrebnom tekstu. Verovatno i sama zaglavljena negde u vremenu, baš kao i njena prethodnica Rajna, Jelisaveta je zadovoljna time što su učenici radoznali ali je malo boli kada otkrije da su tu radoznalost pokrenule „estradne pevačice“. Ali joj ni najmanji problem ne predstavlja to da se „očeše“ o estradnu pevačicu, čije ime stavlja u naslov svog teksta, ne bi li joj se vapaj što dalje čuo. Nadam se da je bar deo čitalaca, uvek spremnih da lamentiraju nad propašću kulture koja ih zanima tek kada treba da, šerujući neku ovakvu besmislicu, ispadnu pametni na društvenim mrežama, detektovao koliko je ovo licemeran gest.

Profesorka, poražena do kolena kada je đače upita za „monotoniju“ ili „insomniju“, kako sama kaže „otkriva“ šta pokreće radoznalost mladih. Ukoliko nije reč o prevaziđenom kvazi-intelektualnom prenemaganju tj. ako je ova epifanija istinita, postavlja se mnogo pitanja. Može li profesorka koja nema svest ni saznanja o vremenu u kojem živi uopšte da se bavi ovom profesijom? Kako biti predavač i pedagog, a ne znati ništa o aktuelnoj popularnoj kulturi? Kako biti psiholog, a zaboraviti činjenicu šta presudno utiče na interesovanja učenika tog uzrasta? Šta tu ima da se „otkriva“? I, na kraju, gde je Jelisaveta Whatever naučila stihove svih folkera koje citira u svom pseudo-intelektualnom esejčiću koji može eventuano da posluži kao loš primer korišćenja stilskih figura – ironije i sarkazma? I da li je Rajna s Filološkog, sa one iste katedre koja proizvodi starlete što po gimnazijskim zbornicama prepričavaju „Sulejmana“ i koje se od svojih koleginica bez diplome razlikuju samo po manje atraktivnoj spoljašnjosti i po tome što u pola noći znaju da nabroje sve pesme hajdučkog i uskočkog ciklusa, mogla da joj pomogne? Profesorki pamfletizam kao novi tabloidni žanr savršeno je imanentan duhu savremene Srbije.

U međuvremenu, školama haraju raznorazne Jelene Popović Ivanović (uveliko zaboravljen i nikada do kraja zaključen slučaj profesorke engleskog jezika iz Novog Sada koja je na svom FB profilu širila govor mržnje i u ime „normalnih“ pozivala na nasilje nad manjinama), te Liljane Čolić koja je sa ministarske pozicije pokušala da ukine Darvinovu teoriju iz školskog programa, jer ne može da prihvati da joj je deda bio majmun, pa se nakon ostavke uhlebila u Ljušićevom „Službenom glasniku“. Da ne češljamo sad po nastavnom planu popova koji po školama vrše genocid nad zdravim razumom spremajući ili buduće „čekamo vas“ tabadžije ili studente Mila Lompara, Leona Koena i inih intelektualnih veličina zgroženih, po velimirovićevskoj tradiciji, „smradnom Evropom“. Škole doslovno štancuju nove kadrove „Dveri“, „Obraza“ ili čega već ali, šta je jedan Darvin manje u odnosu na horor prisustva Jelene Karleuše u glavama učenika? I čije je „psihološki doprinos obrazovanju mladih“ vredniji? Taj isti doprinos s kojim se profesorka sprda očajnički se trudeći da bude ubistveno cinična.

I sve to ne piše profesorka OTO-a, već psihologije koja bi morala, sve i da živi u kapsuli ne bi li se odbranila od užasa popularne kulture, biti svesna pozitivnog uticaja koji je u javnoj sferi ostvarila ta ista Jelena Karleuša zalaganjem za prva manjina. Mada nije sigurno šta Jelisaveta Rogošić misli recimo o homoseksualizmu uprkos završenoj psihologiji. Možda smatra da je zarazno i da se može „promovisati“.

Prema tome, gospodo profesori, pozabavite se mangupima u svojim redovima. Očistite ih od onih koji kaljaju čast zvanja do kojeg toliko držite. Jer, vi ste profesori.

Ničim izazvana, Jelisaveta Rogošić, kojoj će, po dobro poznatom mehanizmu ovdašnjih tabloida, već sutra odgovoriti neka estradna zvezda ne bi li se produžio „kreativni dijalog“, u samom finalu teksta poziva folk „stihoklepce“ da joj pomognu. Kad već raspolažu tolikim uticajem. I kad ga ona nema uopšte. Niti ima bilo kakvu ideju kako bi do njega došla. Mesto individualnog čina, koliki god mu domet bio, zauzele su prozivke. Kad je već tako, evo zadatka za Sašu Popovića koji se kune da je produhovio i umio domaću estradu. U tekst svake pesme ubaciti bar tri, četiri pojma iz Vujaklije. Da se pokrene đačka radoznalost.

Kada se već opevaju tolika „psihološka stanja“ i „bihevioralni obrasci“ eto šanse da splav i škola najzad i zvanično potpišu sporazum. Umesto „oženjen sam kao momak živim“ recimo „krizu srednjih godina dušo imam ja, ne možeš mi dugo biti jedina!“

Navijam za to da Jelisaveta što pre gostuje u „Narod pita“ i poradi na vokabularu i radoznalosti mladih zvezda Granda. Nikome se ne sme uskratiti znanje, a profesori su, jelte, profesori. Lažni intelektualci i kolaboranti tabloida. Sudeći po pamfletu koji je objavila „Politika“, vrednosti su im iste.

Milan Nikolić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.