Prvu knjigu pročitao sa 25 a sada studira!

0

Čisteći beogradsku kaldrmu Arslan Bajramovski stekao veliko znanje i strast. Prvu knjigu pročitao sa 25 godina, i otad ne prestaje da čita.

„Čistim, čistim, čistim, bacim metlu, pa mislim.
Mislim, mislim, mislim, uzmem metlu, pa čistim.“

U ova dva stiha, koje je pisac i boem Jakov Grobarov često govorio u trenucima lucidnosti, stao je život Arslana Bajramovskog.

Jedni ga zovu Filozof, drugi Sokrat, ali Arslan je, kako mu ime kaže, pravi lav: čita, uči, studira. Prvu knjigu je pročitao sa 25 godina. Od tada svaki slobodan trenutak provodi sa njom. Njegova posvećenost nagrađena je prošle godine stipendijom za Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Dao je prvu godinu, a sada sprema ispite za drugu.

Paralelno sa studijama, ovaj četrdesetčetvorogodišnjak posao od koga živi radi sa uživanjem. Opremljen metlom i kantom za smeće, uz smešak čisti beogradske ulice. Diskretno, pazeći da ne stane na put bilo kojem prolazniku. Ne galami. Ne ulazi u svađu sa nezadovoljnim i obesnim građanima. Prolaznike ponekad zaustavi sa citatom. Najčešće latinskim. Iznenade se odakle ga zna. Za njih je on običan čistač ulice.

„Knjige me nisu zanimale. Drugi su u školi čitali, ja nisam. Ni obaveznu lektiru. Ne mogu da lažem. Jednostavno, to nije bio moj svet“
, priča Bajramovski.

„I onda, ljubav se slučajno dogodila. Bio sam kod bake. Nisam mogao da zaspim. Uzeo sam knjigu 'Jedna indijska ljubav' Prem Čanda, tek nešto da pročitam, da me uhvati san. Nisam je ispustio dok je nisam završio. Bilo mi je krivo. Hteo sam ponovo da je pročitam.“

Posle ulaska u svet literature, Bajramovski je nastavio da „hoda“ dalje, i još dalje. Perl Bak, Sidni Šeldon, naši i svetski klasici…

„Otvarali su se razni vidici“, priseća se, „Slučajno sam se zainteresovao za ozbiljne nauke. Čistio sam ulicu kod Pravnog fakulteta. Pored kontejnera sam pronašao skripte. Verovatno su ih bacili studenti koji su položili ispit. Uzeo sam da pogledam šta je u njima. Susreo sam se sa obligacionim i rimskim pravom. Veoma me je zainteresovalo. Kasnije sam od jedne gospođe dobio knjigu 'Psihologija ličnosti' Nikole Rota, koja me je podstakla da proučavam medicinu. Počeo sam da se interesujem za istoriju, geografiju, religiju…“

Nadimak Filozof dala mu je majka. Zato što voli dugo da objašnjava ljudima ono što on zna, a oni ne. Isto ga zovu i kolege iz „Gradske čistoće“. Najčešće kažu da je pročitao knjiga više od svih njih zajedno. Bajramovski ovaj, kao i nadimak Sokrat, opravdava.

„Volim filozofiju. Najviše Sokrata. Razmišljao je mnogo glasno. Izneo nešto što nije trebalo da iznese. Izgubio je život da bi pokazao ljudima ono što im je pred očima. U stvari, niko nije imao smelosti da u njegovo doba kaže ono što je on rekao.“

Omiljeni pisac našeg sagovornika je Ivo Andrić.

„Andrić je moćan, a njegovo delo 'Na Drini ćuprija' neprolazno.“

Voli i Njegoša.

Fakultet nije mogao da bira. Dobio je priliku da upiše Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. I, iskoristio je.

„Dobio sam priliku da učim. Nije me interesovala ekonomija, ali eto da probam“, priča Bajramovski.

Za razliku od pojedinih sadašnjih bogataša, koji su počeli kao semenkari ili nosači gajbica, Bajramovski nije toliko ambiciozan.

„Sebe vidim na boljem radnom mestu. Ja sam običan smrtnik. Zadovoljan malim stvarima“.

Planira da ostane u „Gradskoj čistoći“ kad diplomira.

„Ne bih ja dao moju 'Gradsku čistoću' ni za šta na svetu“, kaže.

Budući ekonomista razmišlja kako bi izvukao zemlju iz krize.

„Imamo dobre stručnjake. Najbolje na svetu. Pozvao bih ih da se vrate u Srbiju. Novac nije bitan kad je reč o vlastitoj zemlji. Ako imaju svoju dušu, svoje srce, sami će se vratiti da pomognu. Nema tih para koje bi platile ljubav prema svojoj državi.“

Bajramovski je i kafanski čovek. Ponekad posle posla ode „na muziku“. Uz „Polomiću čaše od kristala“, piše svoje priče.

„Pišem. Čuće se. Biće tu svega“, obećava Bajramovski.

POD STARE DANE
Bajramovski kaže da je u njihovoj porodici nasledno da se knjige late pod stare dane.
„Moj otac je u četrdesetoj završio srednju, a majka osnovnu školu“, priča. „Moji sin i kćerka, Nikola i Jelena, još se nisu našli u knjizi. Ali, džaba da čitaju, ako ne razumeju.“

UVEK NASMEJAN
„Mnogo volim knjige o Beogradu“,
kaže. „Beograđani su dobri ljudi, vole svoj grad. Hoće da pomognu kad vide da se radi. Kad je mraz, kiša, sneg, često donesu čaj. Ima i bezobraznih. Na ulici sam. Ipak, trudim se da budem uvek nasmejan. To me održava u životu.“

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.