Siniša Mali: Nisam razmišljao o kandidaturi za gradonačelnika

0

Predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali ponovio je danas da nije razmišljao o tome da bude kandidat naprednjaka za gradonačelnika Beograda, da se radi na više strana da bi se koliko-toliko smanjili troškovi ističući da je projekat Beograd na vodi stvar koju ne treba propustiti jer bi time Beograd postao najatraktivnije mesto za život u regionu.

„O toj kandidaturi nisam razmišljao mnogo. Vodim se mišlju da treba da uradim najbolje što mogu u onome čime se trenutno bavim i da opravdam poverenje koje su mi dali Vlada Srbije i gospodin Aleksandar Vučić lično. Za sada to ide svojim tokom, a o tome ću razmišljati ako do tog razgovora sa Vučićem dođe“, rekao je Mali u intervjuu „Novom magazinu“.

Na ponovno pitanje novinara da li će prihvatiti kandidaturu za gradonačelnika, Mali je ponovio: „Nisam razmišljao o tome, tako da odgovaram ni da ni ne“.

Upitan o prioritetima za razvoj grada, Mali navodi da je svoje aktivnosti usmerio kako bi se obezbedilo da grad normalno funkcioniše, ali i da je odgovorno da se, ukoliko je to trenutno moguće, obezbede potencijalne investicije koje nova gradska vlast ili vlada treba da nastave.

Jedan od tih projekata je, kako je rekao, Beograd na vodi, a govoreći o toj investiciji Mali ističe da je teško privući nekoga da dođe na Balkan, pa u Srbiju, pa u Beograd, a pritom da taj neko ima svoju viziju, deli je s nama, ima novca da pomogne u razvoju koncepta Beograda na vodi.

Onda je to stvar koju ne treba propustiti. Pogotovo što taj koncept i investicija podižu građevinsku industriju i celu privredu Srbije, a osim toga važno je za promociju Grada – za 10 godina postajemo ne samo na papiru lider u regionu, nego najatraktivnije mesto za život u regionu“, rekao je Mali.

Na konstataciju da kod projekta „Beograd na vodi“ treba da se reši pitanje zemljišta, Mali objašnjava da postoji rešenje, a to je proglašenje „Beograda na vodi“ projektom od nacionalnog značaja, što zakon dozvoljava.

Time će se, objasnio je, stvoriti uslovi za eksproprijaciju, isto kao kada se radi autoput, a onda se na osnovu procene vrednosti Poreske uprave vlasnicima isplaćuje cena.

Govoreći o situaciji u finansijama u glavnom gradu, Mali ističe da opasnost od bankrota još nije izbegnuta, ali da za potpunu i najcelovitiju sliku treba sačekati završni račun za 31. decembar, kada će biti u potpunosti jasan tačan iznos obaveza koje Grad ima prema poveriocima.

„Približavamo se nažalost brojki od milijardu evra, koja je psihološki limit u glavama svih nas“,
rekao je Mali.

Mali podvlači da pretnja bankrotom i dalje postoji, da se ona ne može izbeći jednim rebalansom budžeta i da bankrot predstavlja i samu situaciju kada se nema dovoljno novca da se isplaćuju svoje obaveze.

„Grad je i dalje u takvoj obavezi“, podvukao je Mali koji navodi da je održan sastanak u Banci Inteza, sa kojom predstavnici Gradske uprave pokušavaju da dogovore reprogram duga do kraja godine i da se na neki način pomeri islata svih obaveza prema toj banci kako bi Grad mogao da preživi.

Beograd, dodao je Mali, isto to očekuje i sa AIK bankom do kraja sedmice, sa Komercijalnom bankom…

„Radimo na više strana da bismo koliko-toliko smanjili troškove i dobili daha da napravimo konsolidaciju, kako bismo mogli da vraćamo te kredite koji su nesporni, ali da ih vraćamo u nekom narednom periodu“
, rekao je Mali.

Ističe da izbegava da koristi reč „bankrot“, jer je „na neki način izuzetno jaka, a ne treba nam“, pogotovo ako će se pregovarati sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o Beogradu na vodi.

„Ali je ta situacija nesporna i odražava realnost u kojoj se Grad nalazi“,
upozorio je predsednik Privremenog veća, koji iznosi i podatke o analizama o finansijskom situaciji u Gradu koje su uradjene pred Novu godinu.

Prema tim analizama, rekao je Mali, obaveze grada su oko 960 miliona evra, što uključuje kredite i obaveze po kamatama koje treba da se vrate, ali i obaveze koje su preuzela komunalna preduzeća.

Na te brojke, dodao je, treba dodati i obaveze koje imaju gradske opštine, a prema preliminarnim rezultatima to je 20 miliona evra.

Mali se osvrnuo i na pitanje prihoda lokalnih samouprava, a u tom kontekstu navodi da njihovi prihodi jesu umanjeni promenom zakona, ali da se treba prilagoditi ako se zna da se pravila oporezivanja menjaju.

„Ukoliko se ne prilagodite, kao što Grad nije, dođete u situaciju da ste iznenađeni, a ne bi trebalo. Grad je trebalo da na vreme smanji troškove i način trošenja prilagodi prihodima, a ne da se troši kao da se ništa ne menja“,
podvukao je Mali.

Mali ističe da mu u Beogradu smeta nedostatak vizije i strategije razvoja Grada, a ne vidi ni „jasnu sliku kuda je brod koji se zove Beograd plovio“.

„Smatram da naredna vlast koja dodje treba jasno da definiše prioritete, strategiju i viziju kako treba Grad da izgleda i gde da bude za pet ili 10 godina, kako bismo sve resurse koje imamo, a koji su limitirani, usmerili ka ostvarenju tog cilja“
, rekao je Mali.

Kada je reč o broju gradskih opština, on navodi da ih je neophodno formirati još kako bi bila ostvarena veća decentralizacija, čime bi se grad ravnomernije razvijao.

Kako je objasnio, u nekim opštinama je broj stanovnika premašio kapacitet lokalne samouprave, pa bi se formiranjem novih opština postigla veća produktivnost.

„Sve stranke su o ovoj temi govorile deklarativno, ali u praksi ništa nisu uradile. Mi ćemo ostvariti ovaj cilj i u toku mandata ovu ideju sprovesti u delo“,
naveo je Mali koji je rekao i da podržava javno-privatna partnerstva jer je to pravi pristup zato što ne povećava troškove.

Javno-privatna partnerstva, kako je rekao, treba napraviti tako da imaju smisla za oba partnera, što je dobar koncept, koji ne povećava javni dug, pa to predstavlja samo jedan od načina na koji treba raditi u Gradu, ali i na nivou Republike.

Izvor: Blic/ foto: Beta/Emil Vas

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.