Visibabe: Vesnici proleća

0

Kada se u baštama zabele prvi bokori visibaba, sa zimom je gotovo. Ovi otporni zvonasti beli cvetići prvi su koji procvetaju posle zimskih mrazeva, često izvirujući kroz istanjeni snežni pokrivač. Kada proleće porani, visibabe se pojave već u prvim danima januara, ali mogu procvetati i tek u martu.

Foto: Wikipedia/Schnobby

Na prvi pogled, sve izgledaju isto, ali – oko iskusnijeg baštovana može da razlikuje dvadesetak vrsta. U našim baštama najčešće rastu obična visibaba (Galanthus nivalis) i džinovska visibaba (Galanthus elwesii), krupnih cvetova, visoka i do 25 centimetara, koja cveta nešto ranije od svoje „obične“ rođake.

U vreme cvetanja visibaba trakasti listovi pri dnu stabljike su kratki. Tek kad biljka precveta i pogne stabljiku ka tlu kako bi u njega položila sazrelu zelenu glavu punu semena, listovi rastu.

Visibabe se mogu gajiti u bašti ili u saksiji. Sade se u proleće, po završetku cvetanja ili u jesen, kad prođe period mirovanja. Ako posadite suve lukovice postoje mali izgledi da se biljka primi. Najbolje je visibabe saditi kada imaju lišće, a lukovica im je sveža.

Ako odlučite da posadite visibabe, one će u vašem vrtu trajati večno. Pošto su otporne i lake za uzgajanje, pogodne su i za baštovane početnike. Idealni uslovi za odgajanje su oni kakve ovo cveće ima i u divljini: hladna zima i proleće, toplo i suvo leto i kišna jesen. Najpogodnije tle je humus, kakvog u obilju ima u šumi, koja je prirodno stanište visibabe.

Visibabe se brzo razmnožavaju uz pomoć semena i lukovica iz kojih izbijaju mlade lukovice. Zbog toga ih treba rasađivati svake tri godine, posle cvetanja. Pažljivo ih iskopajte a zatim rukom razdvojte lukovice, pazeći da ih ne oštetite, pa ih ponovo posadite u vlažno tle. Ako visibabe gajite u saksiji, najbolje je da ih presadite u julu ili avgustu, kad su u periodu mirovanja.

Politika

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.