Užičani se guše u smogu, nemaju pijaću vodu i gaze fekalije…ali plaćaju eko taksu

0

Pozne jeseni Užice se nije videlo u smogu. Pred kraj godine ostalo je bez pijaće vode. Đetinja kroz centar grada nosi fekalije. A Užičani plaćaju – ekološku taksu.

„Grad je postao kolektivna trovačnica, a jade nas i koštaju. To je kao kada plaćaš džeparošu da te pokrade“, komentariše penzioner Pavle Jokić.

Leta 2013. Gradska skupština uvela je naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, a računi su na naplatu stigli baš u vreme kada je čađ u vazduhu višestruko prevaljivala tolerantne granice. Nisu svi Užičani ni stigli da plate novi danak kada ih je stigao još jedan ekološki šamar – zbog algi na Vrutcima, voda je zabranjena za upotrebu.

„Kriza je, ljudi se bune, razumem i da su računi poslati u nezgodno vreme. Ali, smanjenjem poreza na dohodak građana smanjili su se i prilivi gradovima, a država sve više obaveza prebacuje na lokal. Nismo prvi uveli taksu, mnogo gradova u Vojvodini je to uradilo pre nas, Čačak i Kragujevac takođe, Beograd je naplaćuje preko 'Infostana'”
, objašnjava Vesna Sredić, članica Gradskog veća čiji je resor ekologija.

Januarski računi za vodu manji 50 odsto

Nije eko-taksa jedini izdatak koji su Užičani dočekali kao nelogičan. Poslednjih pet dana 2013. nisu pili vodu sa Vrutaka, a najmanje sedam dana prethodno pili su je ne znajući da je neispravna. A JKP “Vodovod” je obračunao vodu i naplatio je po redovnoj ceni.
„To ćemo ispraviti u januarskoj fakturi. Sva domaćinstva koja se snabdevaju sa Vrutaka imaće popust od 50 odsto“
, kažu u “Vodovodu”.

Taksa, ruku na srce, jeste simboličan izdatak. Godišnja tarifa za stan od 50 kvadrata 300 dinara, a za poslovni objekat od 100 kvadrata 3.000 dinara.

„Živimo parodiju! Dišemo otrov, vodu nosimo sa cisterni a plaćamo eko-taksu. Ovo nije bilo ni u 'Alanu Fordu' ni u 'Montiju Pajtonu'”
, primećuje sredovečni Radan Cvetić.

Vodilo se računa da taksa ne bude veliki izdatak.

„Država je propisala da maksimalna cena po kvadratu stana bude dinar, a kod nas je duplo manje. Taj novac namenjen je čišćenju divljih deponija, kontroli površinskih voda drugog reda, monitoringu vazduha. Projektovano je da će grad prihodovati 19,5 miliona dinara“
, objašnjava sagovornica.

Ekološkom taksom, precizira Vesna Sredić, ne može se rešavati pitanje aerozagađenosti i sanacije Vrutaka.

„Vazduh je sistemski problem koji se ne može rešiti od ovih para. Nastavak gasifikacije će pomoći u nekoj meri, ali ne i potpuno. Kontrola vode, jezera Vrutci i toka Đetinje su u nadležnosti države, na građanima je da doprinesu smanjenju zagađenja“
, kaže Sredićeva.

Izvor: Blic
Foto: Beta – AP – Marko Drobnjaković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.