KO BI OVO DANAS RADIO: Najčudniji poslovi u istoriji

0

U mnoštvu čudnih profesija, izdvojili smo neke od najčudnijih!

Žderač greha (osoba koja jede tuđe grehe)

Bez obzira koliko mnogo su grešili vaši voljeni, pre same sahrane, nekada ste im mogli zagarantovati put u raj. Jednostavno pozovete lokalnog „žderača greha“, koji će za malu naknadu pojesti sve grehe preminulog.

Procedura je išla ovako: Na grudi preminule osobe bi se stavili hleb i pivo. Nakon nekog vremena, kada hleb i pivo „upiju sve grehe“, žderač bi došao, pojeo svu hranu sa prsa preminulog, i zagarantovao mu put u raj.

Kucač (osoba koja kuca na vrata i prozore)

Početkom industrijske revolucije, kada nisu postojali pouzdani alarmi, neko je morao buditi spavalice svako jutro. Na svu sreću – tu je bio Kucač na vrata i prozore.

Kucači su nosali sa sobom dugačke šipke, obično napravljene od bambusa, kako bi mogli dohvatiti sva vrata i prozore. Zauzvrat, Kucaču je bilo plaćeno nekoliko penija nedeljno za ovaj posao. Poput modernih (dosadnih) alarma, kucač bi uporno kucao sve dok nije bio 100% siguran da se klijent proudio. Jedino pitanje ostaje, ko je kucao kucaču?

Dvorska luda (privatni stand-up komičar)

Svi smo čuli za dvorske lude – „budale“ kojima je dopušteno da vređaju kralja, a da pri tome ne izgube glavu (to jest, sve dok mogu nasmejati kralja).

Iako se čini da je ovaj posao nestao pre nekoliko stotina godina, ne tako davno (1999. godine) jedno Kraljevstvo (Tonga) je imenovalo i službenu dvorsku ludu. Zanimljivo je to što je čovek imenovan za ovu profesiju takođe bio vladin financijski savetnik koji je bio upleten u financijski skandal. Da nekim čudom možemo ovakvu praksu sprovesti na Balkanu, ako ništa drugo – imali bismo više dvorskih luda nego političara.

Pluća (osoba koja raspaljuje vatru)

Osoba koja je bila zaposlena u radionici alhemičara i koja je imala zadatak da raspaljuje vatru zvala se „Pluća“. Pošto su alhemičarske radionice bile prepune opasnih materijala, možete zamisliti kako su izgledala pluća kod „Pluća.“ Nije ni čudo da je ova profesija završavala ranom penzijom (ili smrću).

Većina alhemičara je konstantno pokušavala napraviti zlato od olova i drugih sličnih baznih metala, a danas nam je dobro poznato koliko može biti opasno ako provedemo samo jedan dan udišući ovakve hemikalije. Ako mislite da je vaš šef previše zahtevan, budite sretni što nije alhemičar.

Telokradica (osoba koja krade leševe)

U Velikoj Britaniji, zločin za krađu leša je bio samo mali prekršaj i bio je kažnjiv jako malim kaznama. To je dovelo do velike industrije krađe leševa, a samim tim i procvata medicine u Evropi.

Kradljivci leševa su često bili oprezni da ne ukradu ništa osim samog tela (nakit ili odeću) jer bi to bio već teži prekršaj. Tokom 1827. i 1828. godine, neki kradljivci tela iz Edinburgha su promenili taktiku – umesto iskopavanja tada plitkih grobova, počeli su ubijati ljude. Ovo je rezultiralo donošenjem zakona u kojem su se samo donirana i neidentifikovana tela mogla koristiti za proučavanje anatomije. Sa donošenjem zakona, ova profesija je i zvanično pokopana.

Perač zadnjice (osoba koja… pere zadnjice)

Perač zadnjice bio je sluga (muškarac) u domaćinstvu engleskog monarha koji je, među ostalim dužnostima, imao zadatak da očisti zadnjicu monarha nakon što je ovaj izvršio veliku nuždu.

U ranim godinama vladavine Henryja VIII, titula je dodeljivana podanicima kralja, drugovima koji su često provodili vreme sa njim. To su bili sinovi plemića ili važnih članova plemstva. Položaj je bio posebno cenjen, jer je dozvoljavao “Peraču zadnjice” nesmetan pristup kralju i njegovu pažnju. Uprkos tome što je bio službeni perač zadnjice kralja, osoba sa tom titulom je imala vrlo visok društveni položaj.

Izvor: Pixelizam

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.